Predstavljen dokument “Bosanski genocid, hrestomatija“ Memorijalnog centra Srebrenica

Autori knjige “Bosanski genocid, hrestomatija”. Foto: BIRN BiH

Emir Suljagić, direktor Memorijalnog centra Srebrenica, tokom predstavljanja je kazao da je jedan od ciljeva ovoga dokumenta da  bude temelj nastavnih planova i programa. Dodao je da će se pobrinuti da ova publikacija dođe do svih javnih univerziteta.

“Da se samo u jednoj učionici na svijetu radi po ovom readeru, a učit će se u mnogo više od jedne, to će biti postizanje, ostvarivanje tog zadatka, tako da niko od nas nije živio uzalud. Mi svojoj djeci moramo ostaviti mnogo više od sjećanja njihovih roditelja“, kazao je Suljagić na jučerašnjoj promociji.

Jasmin Mujanović, doktor političkih nauka, smatra da je memorijalizacija politički čin i akt. Dodao je da se genocid u BiH ne može depolitizirati i dozvoliti da bilo ko zlonamjerno ili na “neki naivan način” depolitizira iskustvo genocida u BiH.

“Smatram i nadam se da će ova kolekcija tekstova biti jedan mali korak ka tome da konačno korektno shvatimo i postavimo tu historiju i tu politiku koja je dovela, ne samo do genocida u BiH, već koja i danas ima jedan veoma snažan eho“, kazao je Mujanović.

Amila Buturović, profesorica historije religije i kulture na Univerzitetu “York” u Kanadi, kazala je da se uključila u tim kako bi dodala analitički sloj već slojevitom i multidisciplinarnom projektu.

“Kroz ovu hrestomatiju mi bar djelimično preuzimamo narativ o našoj sudbini – našoj historijskoj sudbini, našoj ratnoj sudbini. Određujemo neki smisao i snagu ovakvom jednom strašnom činu, genocidnom činu, identifikujemo aktere, specifiziramo kalendar događaja. Ukratko, narativu se postavljamo na jedan proaktivan način prema vlastitoj prošlosti, a tako i prema sadašnjosti i budućnosti“, objasnila je Buturović.

Hikmet Karčić, naučnik iz oblasti genocida i holokausta, naveo je da se genocid ne može posmatrati s neutralne strane, te dodao da ova hrestomatija može koristiti bilo kojem profesoru ili nastavniku “kao urnek za držanje predavanja“.

“Ova hrestomatija predstavlja pregled ne samo onoga što se desilo u Srebrenici, nego još važnije – sve što je dovelo do Srebrenice; logori, silovanja, opsada Sarajeva, opsada Srebrenice“, rekao je on.

Profesorica sigurnosnih studija na Univerzitetu u Sarajevu Edina Bećirević je istakla da je intenzitet poricanja genocida u regionu i unutar BiH iz godine u godinu sve intenzivniji te da negatori genocida postaju sve otvoreniji.

“Kako historijske činjenice o uzrocima genocida postaju dostupnije, tako i poricatelji genocida zapravo postaju sve kreativniji, sve hrabriji i oni zapravo vode rat protiv činjenica, protiv preživjelih“, kazala je Bećirević, osvrnuvši se i na efekte izmjena i dopuna Krivičnog zakona koje su, kako je kazala, zaustavile eksplicitne negatore unutar državnih granica BiH.