Spomenik “Heroine“ u Prištini posvećen žrtvama ratnog silovanja. Foto: EPA-EFE/Valdrin Džemaj
U studiji koju je u utorak objavio FHP iz Prištine navodi se da proces obeležavanja sećanja na Kosovu i dalje karakterišu netačni podaci, nacionalistički jezik i etnička mržnja.
FHP u studiji ukazuje da je ovaj proces na Kosovu uglavnom fokusiran na statična obeležja kao što su biste, nadgrobni spomenici, spomen-kompleksi, statue, spomen-ploče i groblja.
“Memorijalizacija je veoma važan korak u procesu suočavanja s prošlošću… Kada govorimo o memoralizaciji u našem kontekstu, možemo to smatrati nekom vrstom simboličke kompenzacije za žrtve i ova ideja treba pokazati solidarnost društva i države sa žrtvama, posebno ako žrtve ne pripadaju većini“, rekla je Jelena Dureinović iz FHP-a.
“Regionalna saradnja u suočavanju s prošlošću jedini je put ka održivom miru i to treba podići na nivo državnih institucija”, dodala je.
U studiji se takođe ističe da aktivnosti memorijalizacije, koje organizuju i nadziru državni organi, karakteriše nedostatak inkluzivnih pristupa.
Izražava se i zabrinutost da je veliki broj mesta “na kojima su se desila ozbiljna kršenja ljudskih prava izbledela iz kolektivnog sećanja našeg društva”.
FHP smatra da preživeli i predstavnici žrtava trebaju biti direktno i kontinuirano konsultovani u vezi s naporima za memorijalizaciju i da relevantne institucije osnuju ratni muzej kroz “holistički pristup“ i “zasnovan na tačnim činjenicama“.
