Svedok je naglasio da želi da promeni prvobitni iskaz jer se plaši, uz obrazloženje da na severu Kosova, gde živi većinsko srpsko stanovništvo i gde je u januaru 2018. godine ubijen Ivanović, postoji neformalni „zakon ćutanja“, te da je pogrešio što se involvirao u ovom procesu.

Otkako je počelo suđenje za ubistvo Ivanovića, novinari i sudski posmatrači koji prate ovaj politički osetljiv postupak, navikli su da slušaju slične izjave svedoka koji su istakli da se previše plaše da ponove iskaz koji su prvobitno dali tokom istrage i da kažu imena navodnih organizatora atentata.

Nije jasno koliko će trajati suđenje, niti da li će svedoci moći da rasvetle atentat na Ivanovića, počinjen ispred sedišta njegove političke stranke u Mitrovici. Ali jedno je jasno: nevoljnost da potvrde prethodne iskaze, strah da iznesu imena i zathevi nekih svedoka da promene svoje prethodne izjave, postali su karakteristika suđenja.

Svedok koji se pojavio 24. novembra rekao je da ne ostaje pri svom ranijem svedočenju „da je vlada (Srbije) odgovorna (za Ivanovićevu smrt), jer danas nemam isto mišljenje…  Živim u Severnu Mitrovicu i moja deca treba da nastave školovanje u Beogradu”.

Od 11 svedoka koji su do sada svedočili, samo dva su u potpunosti ostala pri svojim početnim iskazima datim Specijalnom tužilaštvu Kosova (STK) pre dve do tri godine, u kojima imenuju navodne članove kriminalnih grupa sa severa Kosova.

U vreme kada je ubijen, Ivanović, lider političke stranke Sloboda, demokratija, pravda, bio je sve glasniji kritičar vlade u Beogradu, koja ima ogroman uticaj na Srbe na Kosovu. Takođe je naglašavao i postojanje moći srpskih organizovanih kriminalnih grupa u Mitrovici – ljude koje je opisao kao „lokalne nasilnike i gangstere“.

Optužnica u slučaju Ivanović teretila je i njegovog političkog oponenta Milana Radoičića, moćnog biznismena i potpredsednika stranke Srpska lista, koja ima podršku Beograda, da je bio vođa kriminalne grupe koja je organizovala ubistvo, zajedno sa biznismenom Zvonkom Veselinovićem. Obojica su negirali bilo kakvu umešanost i nijednom se ne sudi.

Nedugo pre ubistva, u intervjuu za BIRN, Ivanović je okarakterisao Radoičića, uterivača dugova i vlasnika kamiona, kao pravog nosioca vlasti na severu Kosova. Ivanović je takođe nekoliko puta izjavio da su njemu i njegovoj porodici pretili.

Radoičićeve političke veze na visokom nivou u Beogradu učinile su ovaj slučaj politički јоš osetljivijim. Čak je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić u julu 2019. izjavio je Radoičić nije kriv. „Milan Radoičić nije cvećka, ali оn nije ni na koji način učestvovao u likvidaciji Olivera Ivanovića“, rekao je Vučić.

Kao znak koliko je Radoičić blizak srpskom rukovodstvu, govori i fotografija na koju je on uslikan pored Vučića na sastanku u Beogradu 23. marta.

Četvorica optuženih u sudskom procesu, Marko Rošić, Silvana Arsović, Rade Basara i Nedeljko Spasojević, optuženi su za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu, dok su dvojica policajaca Dragiša Marković i Žarko Jovanović, optuženi za manipulisanje dokazima.

Prvi tužilac u ovom predmetu, Sulja Hodža, i advokati optuženih slažu se u jednom – da su svedoci zastrašeni i da strahuju za svoje živote jer žive na severu Kosova, gde je Ivanović ubijen i gde je četiri godine ranije ubijen još jedan političar – Dimitrije Janićijević – čije ubice nikada nisu privedeni pravdi.

Navodni pritisak kriminalnih grupa

Svedočeći na sudu u novembru prošle godine, Ksenija Božović, koja je bila potpredsednica Ivanovićeve stranke, odbila je da navede imena osoba – navodnih članova organizovanih kriminalnih grupa – za koje joj je Ivanović pre svoje smrti rekao da mu prete.

„Ako vam neko kaže da treba da se plašite organizovanih kriminalnih grupa, trebalo je da vam kaže koje“, rekao je Božović predsedavajući sudija Valjon Kurtaj.

Ali Božović je negirala da je Ivanović precizirao ko mu je pretio, te kazala da na nju „nije vršen pritisak“ da ne spominje imena.

Faruk Korenica, advokat optuženog Nedeljka Spasojevića, medijima je nakon ročišta izjavio kako je „svedok po mom mišljenju veoma uplašen i ne govori istinu”.

Musa Damati, advokat optužene Silvane Arsović, za BIRN kaže da je u skoro svim dosadašnjim svedočenjima „u određenoj meri primećena promena u odnosu na (prethodne) izjave”.

Dva svedoka su 22. februara izrazila nespremnost da ponove ranija svedočenja u kojima su pomenuli navodne članove srpske kriminalne grupe.

Prva svedokinja Radmila Rajčić je u svom prvom iskazu kojeg je dala istražiteljima u decembru 2018. godine rekla da je „Ivanovića ubila ista kriminalna grupa (predvođena Milanom Radoičićem)” koja je ubila i njenog sina.

Na sudu je, međutim, odbila da ponovi ovu izjavu. „Nisam sigurna, ne poričem svoj iskaz, ali to je bilo samo moje mišljenje”, odgovorila je svedokinja, tvrdeći da je ono što je rekla zasnovano na glasinama

Svedok, Dragan Jablanović, iz Partije kosovskih Srba, koji je mesec dana prije Ivanovićevog ubistva, do decembra 2017., bio načelnik opštine Leposavić sa većinskim srpskim stanovništvom, takođe nije bio voljan da ponovi svoj prvobitni iskaz iz 2019. godine.

Spomenuo je da su ga jednom prilikom najmanje pet nepoznatih lica sprečili da uđe u svoju kancelariju, rekavši mu da „je Milan Radoičić svakome od nas platio po 1.000 evra da vas ne pustimo da uđete u kancelariju”.

Na sudu međutim, nije pomenuo Radoičića, rekavši da „mu nije rečeno ko im je platio, već samo da je svakome plaćeno po 1.000 evra da me spreče da uđem u kancelariju”.

Ove razlike u iskazima „određenih svedoka su verovatno rezultat pritiska od strane spoljnih faktora“, smatra Damati.

Čak i svedoci koji nisu promenili prethodno datu izjavu, iskazali su strah za svoju bezbednost. Aleksandar Jablanović, bivši ministar u Vladi Kosova, na ročištu koje se održalo u februaru ove godine kazao je da su on i njegova porodica živeli u strahu od 2015. godine, kada mu je Radoičić prvi put navodno pretio.

Nakon Ivanovićevog ubistva, rekao je Jablanović, Radoičić ga je upozorio da „bude oprezan“, ali je rekao da on nema nikakve veze sa ubistvom Ivanovića.

Jablanovića je upozorila i Milena Ivanović, Oliverova udovica, koja mu je, kako je kazao svedok, rekla: „Pazite, banditi su ubili mog Olivera”. Jablanović je naveo da nije spominjala imena, ali da je shvatio da je mislila na „Milana Radoičića i Zvonka Veselinovića”.

Svedoci nisu inkriminisali optužene

Imena Milana Radoičića i Zvonka Veselinovića su pominjana mnogo puta, čak i u nastupima tužilaštva na samom suđenju, što kod posmatrača inicira pitanje da li se postupak zapravo koristi kao neka vrsta istrage o ulozi dvojice srpskih biznismena u atentat, a ne pokušaj da se optuženi u ovom predmetu osude.

„Suđenje se pretvorilo u istragu o ubistvu Olivera Ivanovića”, izjavio je prošlog meseca Mahmut Haljimi, advokat optuženog Jovanovića.

Tužilac Burim Čerkini nije želeo za BIRN da govori o suđenju, ali su advokati optuženih u više navrata isticali da sud poziva svedoke čiji iskazi nisu direktno povezani sa optužnicom.

Haljimi je dodao da do sada nijedan svedok nije ponudi nikakve značajne dokaze koji bi pokazali da su optuženi umešani u zločin, te naveo da tužilaštvo pokušava da iskoristi „posredne dokaze“ da „jednog ili više optuženih stavi u okvir odgovornosti”.

Damati, advokat okrivljene Silvane Arsović, naglasio je da je svaki dosadašnji svedok rekao da je ili ne poznaje, ili da je zna kao Ivanovićevu sekretaricu, koju je on veoma cenio.

„Svi dosadašnji svedoci na suđenju potvrdili su da je ne poznaju na nikakav inkriminirajući način“, naglasio je Damati.

Okrivljenog Rošića su spomenula samo dva svedoka. Jedan od njih je tvrdio da ima informacije da je Rošić „pratio pokojnog Olivera, da mu je zapalio automobil, te bio član (kriminalne) grupe Milana Radoičića”. Ivanovićev automobil je zapaljen u julu 2017. godine, što je ovaj svedok okarakterisao kao poruku koja je imala za cilj da Ivanovića uplaši i natera ga da napusti politiku.

Nesaradnja Srbije koči istražitelje

Ročišta na suđenju se održavaju relativno redovno, samo nekoliko njih je bilo odgođeno zbog pandemije koronavirusa, ali su advokati spremni da će postupak trajati nekoliko godina.

Tužilac Čerkini je predložio da se iskazi pojedinih svedoka pročitaju na sudu, umesto da se isti pozivaju, s čime se složilo i većina advokata.

Haljimi naglašava da većina svedoka koja su do sada saslušana pred sudom uglavnom govore o političkoj situaciji u opštinama na severu Kosova uoči izbora 2017. godine, na kojima je Ivanović bio politički oponent kandidatu Srpske liste za gradonačelnika opštine Severna Mitrovica.

„Ima par analitičara, par istraživačkih novinara koji ne daju konkretne informacije… (ali) objašnjavaju da je ubistvo počinjeno iz političkih razloga (zbog Ivanovićevog oponentnog stava Srpskoj listi)“, objašnjava on.

Neki od ovih svedoka navode i da je „Ivanović odbio da Radoičiću proda neke prostorije, što je među njima stvorilo neprijateljstvo koje je dovelo do ubistva”, dodaje on.

Čini se da je jedno od glavnih pitanja koje koče veći napredak ovog slučaja nesaradnja vlasti Beograda. Kako je istakao Damati, „međunarodna pravosudna saradnja između države Kosovo i Srbije ne postoji“ jer Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova.

Sulja Hodža je istakao da je Srbija ometala početnu istragu odbijajući da sarađuje i preda potencijalno vitalne dokaze poput evidencije razgovora putem mobilnih telefona.

Sporazum o „međusobnoj pravnoj pomoći“ između Beograda i Prištine postignut je posredstvom Evropske unije 2013. godine, ali saradnja u krivičnim predmetima je daleko od zavidne.

Haljimi objašnjava da su „informacije veoma ograničene zbog nedostatka saradnje srpskih vlasti“.

„Da Srbija sarađuje, onda bi se ubice, oni koji su tome doprineli, koji su ga pratili (Ivanovića) i tako dalje, sigurno našle“, rekao je on.

Suđenje se nastavlja 19. aprila.