“Templari su bili zaštitnici hrišćanstva. Meni se svidela ta priča, i ušao sam u nju čim se pojavila mogućnost”, kaže za BIRN Dušan Ivković, jedan od članova ove organizacije osnovane 2019. godine.

Osnivač i “prvi čovek Reda” bio je Stevan Đokić, nekadašnji privatni detektiv, čest gost na televizijama Pink i Hepi, a koji je iznenadno preminuo u oktobru ove godine od posledica koronavirusa. U dnevnom listu “Politika” objavljena je čitulja sa tekstom: “Poslednji pozdrav drugu i saborcu, Stevi Đokiću”. U potpisu: “Aleksandar Vučić”.

“Poznavali su se od davnina. Stevan je bio veliki stručnjak za bezbednost, i normalno je da takvu osobu mnogi poznaju”, kaže Ivković objašnjavajući odnos Đokića i predsednika Srbije.

Pravoslavni vojni red vitezova templara se diči vojnom hijerarhijom. Foto: Facebook

Dva dugogodišnja saborca, Ivković i Đokić, nisu (bili) samo “pravoslavni templari”, već i visoki funkcioneri Centra za bezbednost i istrage DBA, nevladine organizacije u sektoru bezbednosti koja je široj javnosti postala poznata po predlogu “građanskih patrola”. Đokić je bio osnivač i predsednik, dok je Ivković predsednik Izvršnog odbora.

Međutim, istraživanje BIRN-a pokazuje da je DBA pionirska, ali tek samo jedna u mreži međusobno povezanih organizacija u civilnom sektoru bezbednosti, povezanih sa Srpskom naprednom strankom (SNS), a kojih je poslednjih godina sve više. Organizacije koje je BIRN mapirao, imenovane su tako da asociraju na uticajne nadnacionalne institucije (Internacionalna policijska organizacija, IPO, Svetska policijska protivteroristička organizacija, CTO, Evropska policijska organizacija, EPO, Globalna policijska asocijacija, GPA), dok značke koje stavljaju u prvi plan podsećaju na one koje koriste policija i bezbednosne agencije.

DBA na svom sajtu reklamira advokatsku kancelariju uticajnog člana SNS-a Vladimira Đukanovića, “Jovanjicu” smatra izmišljenom aferom i kritikuje srpsku opoziciju. Predsednik Internacionalne policijske organizacije (IPO) je poslanik SNS-a Ilija Životić, dok je na čelu Evropske policijske organizacije (EPO) odbornik SNS-a na opštini Zvezdara Vuk Mentović.

Ove organizacije pretenduju da predstavljaju policijsku zajednicu, međutim član većine njih je i Nemanja Ristić, ekstremni desničar sa kriminalnom prošlošću, a koji se i dan-danas nalazi na Interpolovoj poternici zbog učešća u pokušaju “državnog udara“ u Crnoj Gori 2016. godine.

Stručnjaci smatraju da ove organizacije predstavljaju simulaciju civilnog društva u sektoru bezbednosti, i vlasti služe kao privid konstruktivne opozicije. Istovremeno su i mesta za regrutovanje omladine željne pripadanja “bratstvu”, pomamljene značkama i nacionalističkim idejama.

“Definitivno jesu opasne i s namerom su formirane. Jasno je da su stvoreni iz jednog centra. To što sa svojim značkama podsećaju na zvanične bezbednosne institucije, da li BIA ili policija, njima to država toleriše. Oni su stvorili taj paralelni svet civilnog društva i parapolicijskih organizacija – i deluju u oba polja”, kaže za BIRN Predrag Petrović, programski direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

Templari: “najezda migranata” i “ukrajinski četnici”

Nemanja Ristić, poznati ekstremni desničar, pozira s mačem. Foto: Facebook

Pravoslavni vojni red vitezova templara registrovan je na istoj adresi kao i Centar za bezbednost i istrage DBA, a oba je osnovao Stevan Đokić. Organizacija se zalaže za vraćanje obaveznog vojnog roka i odbranu srpskih svetinja u bivšoj južnoj srpskoj pokrajini Kosovo, kao i u susednoj Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji. Posebnu netrpeljivost imaju prema izbeglicama, navodeći u jednoj objavi na Fejsbuku da je u toku “najezda migranata”, naglašavajući da “pravoslavci i muslimani ne mogu zajedno”.

Ovakvi stavovi ne iznenađuju, jer kako sami navode, neki od njenih članova su i među Narodnim patrolama, ekstremne desničarske organizacije poznate po brojnim antimigrantskim akcijama.

Među objavama ove organizacije na Fejsbuk stranici nalazi se i fotografija tzv. “Četničkog pokreta”, grupe srpskih dobrovoljaca koji su se 2014. borili na strani proruskih separatista u istočnoj Ukrajini.

Iako se pravoslavni templari nazivaju “vojnim redom” i naglašavaju vojnu hijerarhiju, njihov član Dušan Ivković negira da su naoružani.

“Ne posedujemo oružje, daleko od toga. I templari su bili vojnici, naziv je najviše zbog toga”, objašnjava on za BIRN.

Pravoslavni vojni red vitezova templara podržava tzv. “Četnički pokret”. Foto: Facebook

Upitan o antimigrantskim i antiislamskim sadržajima na Fejsbuk stranici grupe, kao i vezama sa Narodnim patrolama, Ivković je pomirljivo odgovorio: “Mislim da svi zaslužuju pravo da žive zajedno. Nisam razmišljao o tome na taj način. Ne mogu zaista da odgovorim direktno na ta pitanja u ime ‘Templara’ pošto nas je Stevanova smrt omela u velikoj meri. On je bio ključna osoba.”

Jedan od pravoslavnih templara je i 48-godišnji Nemanja Ristić, koji je 2020. u Crnoj Gori osuđen u odsustvu na sedam godina zatvora zbog učešća, kako je crnogorska vlada navela, u pokušaju državnog udara 2016. godine. Presuda za ceo slučaj je ukinuta ove godine i vraćena na ponovno suđenje. Ristić je na Interpolovoj poternici i dan-danas, a država Srbija je sve ove godine propustila da ga izruči susednoj Crnoj Gori.

Ovaj bivši član desničarskog pokreta Zavetnici poznat je po problemima sa zakonom. Viši sud u Beogradu je 2015. godine Ristiću izrekao meru obaveznog psihijatrijskog lečenja zbog pretnji Veranu Matiću, nekadašnjem direktoru i uredniku televizije B92, kao i bivšem američkom ambasadoru Majklu Kirbiju i javnoj tužiteljki Zagorki Dolovac.

“Čim se proglasi ratno stanje, a to će uskoro, bićete uhapšeni i osuđeni na najtežu kaznu predviđenu zakonom, što znači da ćete biti streljani od strane Vojske Srbije po naredbi državnog vrha”, napisao je Ristić u imejl poruci Matiću.

Antropolog Ivan Đorđević, analizirajući pokret pravoslavnih templara, kaže da je u pitanju vrlo zanimljiv globalni trend, ističući da se srpski nacionalizam sam po sebi internacionalizovao, i da se više ne libi zapadnih uticaja.

“Kroz ovako definisan ‘templarski’ red ubija se nekoliko muva: tu je mistična pastorala (tajni red koji je poznat kao inspirativan za razne teorije zavere), vojna hijerarhija (za ljubitelje ‘čvrste discipline’) ali i neizbežni toposi poput hrišćanstva, porodice i patriotskog duha. Uz to, dodajmo populističke sastojke koji su deo evropskog mejnstrima (migranti, pedofili, narkomani…) i eto savršene organizacije koja misli globalno, a deluje lokalno”, objašnjava Đorđević.

(Ne)Vladine parapolicijske organizacije

Nemanja Ristić sa predstavnicima desničarskih organizacija u Italiji i Rumuniji. Foto: Facebook

Šest organizacija – Pravoslavni templari, DBA, IPO, EPO, CTO, GPA – ima zajedničke članove, ali i koordinisane akcije: od humanitarnih aktivnosti, edukativnih tribina, pa do međusobno potpisanih sporazuma o saradnji. Pored Templara, Nemanja Ristić član je i DBA, Svetske policijske protivterorističke organizacije (CTO) i Internacionalne policijske organizacije (IPO).

Predstavnici ovih parapolicijskih organizacija često su gosti na televizijama bliskim vlasti, gde kao stručnjaci govore o kriminalu, opasnostima od sekti, narkomanije, pa čak i o porodičnom nasilju.

DBA, kao udruženje nastalo 2015. godine, pokrenula je čitav talas, kažu članovi ovih organizacija za BIRN. Sa članskom kartom i značkom koja asocira na one koje ima srpska policija, DBA se bavi, kako navode na svom sajtu, “razvojem i unapređenjem oblasti bezbednosti, istraga i odbrane”, prvenstveno u privatnom sektoru, ali “i kroz saradnju sa državnim institucijama”.

Na internet stranici DBA stoje oglasi za kurseve samoodbrane, “tajnog praćenja”, upozorenja na opasnosti od “sekti” i narkomanije, a organizacija se bavi i humanitarnim aktivnostima.

DBA je u javnost dospela nakon što je 2019. predložila osnivanje “građanskih patrola”, odnosno grupa građana koji bi navodno pomagali MUP-u u redovnim aktivnostima, saradnji sa školskim policajcima ili pri regulaciji saobraćaja u školama. Ideja je naišla na kritiku stručnjaka koji su istakli da je osnivanje ovakvih patrola zabrinjavajuća vaninstitucionalna decentralizacija bezbednosti građana. Zabrinutost je posebno izazvala činjenica da su iza predloga stali Nemanja Ristić, ali Miša Vacić, sadašnji lider Srpske desnice i bivši portparol Pokreta 1389, koji je prethodno osuđivan zbog diskriminacije LGBT populacije i držanja oružja.

Miša Vacić (Srpska desnica), Stevan Đokić (DBA, Pravoslavni templari), Nemanja Ristić, Vuk Mentović (član SNS-a i osnivač Evropske policijske organizacije, EPO). Foto: Twitter.

DBA ima jasne veze sa vladajućim SNS-om. Organizacija na sajtu reklamira advokatsku kancelariju Vladimira Đukanovića, poslanika u Skupštini i člana GO SNS-a. Đukanović je i član Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca. Uticajni član SNS-a je i jedan od pravnih zastupnika Predraga Koluvije, prvooptuženog u slučaju “Jovanjica” koga tužilaštvo sumnjiči da je organizator kriminalne grupe koja je proizvela najmanje 1,6 tona ilegalne marihuane, a uz podršku pripadnika policije i bezbednosnih službi.

DBA na svom sajtu brani Koluviju, navodeći da je Jovanjica “nameštena afera”, a sve sa ciljem kako bi se “udarilo na predsednika Srbije i njegovu porodicu”. Nakon što je Koluvija pušten iz pritvora, predsednik DBA Stevan Đokić napisao je na svom Fejsbuk profilu: “Bogu hvala…konačno lepa vest.”

Predsednik IO DBA Dušan Ivković tvrdi da poslanik Đukanović nije formalni član organizacije, već samo prijatelj pokojnog Đokića, i poslovni partner, zbog čega se reklamira i njegova advokatska kancelarija. O podršci vlasti i stavovima DBA o slučaju “Jovanjica” nije želeo previše da govori: “Svako ima pravo na svoje mišljenje. Mi smo prvenstveno za istinu, i bavimo se bezbednošću.”

Vladimir Đukanović nije odgovarao na pozive BIRN-a. U njegovoj advokatskoj kancelariji su istakli da on ne želi da daje izjave za medije.

Foto: Facebook

Član DBA je i Nikola Sotirovski, suprug Dragane Sotirovski, gradonačelnice Niša i članice GO SNS-a. Sotirovski je takođe i član Internacionalne policijske organizacije (IPO). Iako nije prethodno radio u sektoru bezbednosti, nedavno je dobio sertifikat da je bezbednosni ekspert i “visoki oficir” u ovoj organizaciji koju je 2018. osnovao Ilija Životić, bivši član SPAS-a, a sada poslanik SNS-a u nacionalnom parlamentu.

IPO je međunarodno najpovezanija organizacija. Međunarodno sedište im je u Milanu, a na svom sajtu navode da imaju ogranke u 25 evropskih i 10 afričkih zemalja.

Ilija Životić, prvi čovek organizacije i čest gost na provladinim medijima, u svojoj biografiji ne navodi da je radio kao policajac, ali ističe da je završio Višu školu unutrašnjih poslova Srbije u Zemunu, u sklopu koje je prošao i Vojno-policijsku obuku u kampu MUP-a Mitrovo Polje. Naglašava da je 2017. godine diplomirao na master studijama “Terorizam, organizovani kriminal i bezbednost” pri Rektoratu Beogradskog univerziteta i objavio “mnoge naučne radove u renomiranim stručnim časopisima”.

Ilija Životić na bezbednosnom kongresu u Berlinu, 24. novembar 2021. Foto: Facebook

IPO je od 2020. godine i članica Komiteta za borbu protiv droge pri Ujedinjenim nacijama (UN). Životić je iste godine u ime organizacije održao i govor na UN konferenciji u Beču o borbi protiv transnacionalnog organizovanog kriminala. Poslanik SNS-a je tom prilikom govorio o ratu škaljarskog i kavačkog klana, crnogorskih narko-bandi čiji je sukob prethodnih godina odneo desetine života. Deo kavačkog klana bila je i kriminalna grupa Veljka Belivuka, poznata po brojnim vezama sa vladajućom garniturom u Srbiji, uključujući generalnog sekretara vlade Novaka Nedića, ali i bivše državne sekretarke MUP-a Dijane Hrkalović.

IPO otvoreno nekritički podržava državni poredak. Nakon što je komandir Policijske stanice Savski venac Aleksandar Krstić kritikovan zbog nasilnog ponašanja prema demonstrantima tokom protesta u Beogradu 27. novembra ove godine, IPO je na svojoj Fejsbuk stranici postavila objavu podrške Krstiću.

Šest dana kasnije, 3. decembra, objavili su i poziv na pohađanje kursa “Prevencija nasilnog rušenja državnog sistema”, uz poruku čitaocima: “U skladu sa trenutnom situacijom”.

Foto: Facebook

Predsednik IPO Ilija Životić je i član skupštinskog Odbora za kontrolu službi bezbednosti. On nije odgovorio na brojne pozive i poruke BIRN-a u vezi sa ovom pričom, kao ni na imejl adresu navedenu na zvaničnom sajtu organizacije.

IPO i DBA blisko sarađuju. Dušan Ivković je 30. marta 2021. bio u Skupštini Srbije na osnivačkom sastanku Parlamentarne mreže za digitalnu bezbednost kao zajednički predstavnik dve organizacije. Na pitanje ko ih je pozvao, Ivković odgovara da nije sasvim siguran.

“Mi ne učestvujemo u radu mreže, samo smo bili pozvani na osnivanje. Stevan (Đokić) mi je rekao, ali ne znam ko nas je tačno pozvao”, pravda se predsednik Izvršnog odbora DBA.

“Ako država kaže da je tako, onda je tako.”

Pored DBA i IPO, koje su poznatije javnosti, u poslednje tri godine formirane su i Svetska policijska protivteroristička organizacija (CTO), Evropska policijska organizacija (EPO) i Globalna policijska asocijacija (GPA).

Osnivač CTO je 25-godišnji Dragan Pantić. U razgovoru za BIRN priznaje da nije nikad radio u policiji, ali tvrdi da se u oblasti bezbednosti samostalno školovao od svoje 14. godine.

“Nisam radio u policiji, radili smo neke stvari za MUP nezvanično, ali imamo puno tih nekih prijatelja. I ja sam išao na nekoliko edukacija na polju bezbednosti. Imam sertifikat za tajno praćenje, sertifikat za maloletničku delinkvenciju, za narkomaniju, forenziku i slično”, kaže Pantić za BIRN.

On ističe da njegova organizacija ima oko 300 članova, uglavnom u Srbiji, ali i drugde na Balkanu i Zapadnoj Evropi. Pantić navodi da je on i jedan od osnivača DBA, kao i da je upravo iz te organizacije proistekla ideja da se osnuje nova organizacija koja će raditi na “evropskom nivou”.

“A zove se ‘Svetska policijska protivteroristička organizacija’ zato što imamo članove na internacionalnom nivou”, kaže on.

Foto: Twitter

CTO je tokom prošle godine donirala oko 1.500 maski beogradskoj policiji i vatrogasnoj službi. Pantić ističe da njegova organizacija samo nezvanično sarađuje sa MUP-om zahvaljujući ličnim vezama, ali ništa “na papiru”.

“U Srbiji smo povezani sa ljudima iz Ministarstva unutrašnjih poslova, a i neki od naših članova su iz policije ili BIA-e. Imamo puno ljudi iz tog sveta”, naglasio je on.

Pantić ne vidi problem što osoba sa kriminalnom pozadinom kao što je Nemanja Ristić može biti član organizacije koja se predstavlja kao policijsko udruženje. “On je svuda član. Vi možete isto kod nas da se učlanite, mi nemamo pravo da tražimo da li je neko privođen ili osuđivan… Iako je na poternici, njega niko ne hapsi.”

CTO je u avgustu prošle godine potpisao sporazum o saradnji sa još jednom prijateljskom organizacijom iz ove grupe – Evropskom policijskom organizacijom (EPO). Ovo udruženje je 2019. osnovao 28-godišnji Vuk Mentović, odbornik SNS-a u Skupštini opštine Zvezdara. Mentovićevo iskustvo u “bezbednosnom sektoru” slično je Pantićevom.

“Imali smo ideju da se nazovemo Evropskom policijskom organizacijom jer je Srbija teritorijalno u Evropi i želeli smo da se umrežimo i podelimo svoja iskustva sa ljudima iz drugih zemalja”, ističe on za BIRN.

“Cilj nam je prvenstveno da privučemo mlade ljude i da ih kroz seminare i edukativne kurseve povedemo na pravi put, kako bi razumeli opasnosti 21. veka kao što su krađa podataka na internetu, nasilje u školi i generalno sve što je vezano za mlade i bezbednost.”

Na pitanje otkud podrška vladajućoj stranci, i Mentović i Pantić ističu da je u pitanju pre svega vera u državu.

“Podržavam ne politiku samu po sebi, nego stavove države koje oblikuju ljudi koji su na funkcijama. Ako država kaže da je neka stvar takva, onda je takva, ne može da bude drugačija”, kaže 25-godišnji Pantić.

Građanske patrole i značke – bolne tačke

Pantović i Mentović tokom potpisivanja sporazuma. Foto: Facebook

U 2019. je formirana i Globalna policijska asocijacija (GPA), a njen osnivač je trener aikida i instruktor za telohranitelje Slobodan Jovanović. On je istovremeno i član EPO, počasni član Nezavisnog sindikata policije, kao i potpredsednik za sport u Sindikalnoj organizaciji Žandarmerije.

Za razliku od njegovih kolega Pantića i Mentovića, nije sasvim zadovoljan saradnjom sa državom. Smatra da je projekat “građanskih patrola” bio dobar, jer je u pojedinim situacijama građansko hapšenje neophodno, a nije zadovoljan ni što su, kako kaže, kritikovani zbog znački.

“Država nam je malo pomrsila konce. Te značke su kao bedž naše organizacije, to ne znači da je neko ovlašćeno lice. Svi gledaju sa tamne strane, pitaju odakle te značke, a niko ne gleda kakve smo sve edukativne i humanitarne stvari odradili”, kaže Jovanović.

Korišćenje znački sličnih policijskim u Srbiji je posebno osetljivo, jer su pripadnici kriminalne grupe umešane u atentat na Zorana Đinđića koristili počasne značke tadašnjeg sindikata policije.

Jovanović dodaje da sve organizacije kojima se BIRN bavi u ovom tekstu, uključujući i njegovu, podržavaju vlast, ali da je “evidentno da ih neko guši”.

“Ja imam oko 500 do 1.000 pratilaca, DBA ima oko 700-800 članova, a Ilija (Životić) isto tako. I zamisli da se skupi 5.000 ljudi, pa kažu: ‘Ako vi nećete sa nama, mi ćemo da vas uskratimo za glas’. Ne kažem da će to biti, mene to ne interesuje, ali prodali su se mnogi”, kaže predsednik Globalne policijske asocijacije (GPA) za BIRN.

Uprkos nezadovoljstvu što sve ne ide idealno, ove organizacije su sve prisutnije u civilnom sektoru bezbednosti. DBA i IPO su u septembru učestvovali na javnoj raspravi povodom nacrta Zakona o policiji koji je povučen nakon kritika javnosti. Jedna od predloženih izmena u nacrtu, prema tumačenju stručnjaka, dala bi ministru unutrašnjih poslova ovlašćenje da u određenim situacijama neke organizacije proglasi delom policije, što podseća na legalizaciju ideje “građanskih patrola”.

Javna rasprava o izmenama Zakona o policiji. Poslednja dvojica desno: Ilija Životić (IPO) i Stevan Đokić (DBA). Foto: Facebook

Predrag Petrović iz BCBP-a upozorava da se ove parapolicijske organizacije predstavljaju kao zaštitnice profesije bezbednost i “ne mare za demokratsku kontrolu i nadzor”.

“Zalažu se za jačanje bezbednosnih institucija, ne shvatajući da jačanje institucija ne znači smanjenje kontrole i nadzora nad njima. To jeste opasno. Definitivno, oni imaju tu tendenciju da regrutuju mlade ljude i da ih uvlače u svoje aktivnosti. Na taj način kontrolišu one koji u nekom trenutku mogu da budu čak problematični za vlast”, navodi on.

Predstavnici DBA su u septembru ove godine prisustvovali i Okruglom stolu “Šta predstavlja krivično delo krijumčarenje ljudi i na koje načine možemo odgovoriti”, a koji je organizovao Centar za društvene integracije iz Vranja. Događaj je bio deo šireg projekta “Bezbednost za ljude i granice – borba protiv krijumčarenja migranata na Zapadnom Balkanu”, koji sprovode Beogradski centar za ljudska prava, Grupa 484 i Danski savet za izbeglice (DRC) uz finansijsku podršku EU.

Bizarna činjenica je u tome što su upravo istaknuti članovi DBA formirali “pravoslavne templare”, a imaju i prijateljske odnose sa “Levijatanom”, još jednom ekstremno desničarskom organizacijom poznatom po napadima na izbeglice i migrante u Srbiji.

Stevan Đokić, Pavle Bihali (Levijatan) i Nenad Zlatanović (DBA). Foto: Facebook

Dušan Ivković, član DBA i pravoslavnih templara, kaže da su tribini prisustvovali kako bi “upoznali način života” migranata.

“Nas zanima sve što se tiče bezbednosti, jer da bismo formirali mišljenje o tome, moramo da čujemo sve. Ako smo pogrešili, da znam da smo pogrešili, a ako nismo, da znam zašto nismo”, objašnjava Ivković.

Nakon dolaska na vlast Srpske napredne stranke 2012. godine, desnica u Srbiji je prebacila težište sa ulične na institucionalnu borbu. Antropolog Ivan Đorđević smatra da je to posledica transformacije na unutrašnjoj političkoj sceni i promene trendova u globalnom političkom kontekstu. On navodi da parapolicijske organizacije bliske vlastima u Srbiji imaju “dvojaku svrhu”.

“Jedna je da se članstvo i simpatizeri SNS-a koji naginju starom radikalskom nacionalističkom diskursu zadrže u skutima partije, a drugi razlog jeste to što je na ovaj način jasno stukturno određen regrutni centar za ekstremne desničare, čije delovanje mora biti pod striktnom kontrolom”, objašnjava Đorđević.

“Na taj način se, s jedne strane, postiže pacifikacija eventualno antisistemskih elemenata, a sa druge, kreiraju nekakve pseudo-paravojne formacije koje mogu poslužiti kao korisna grupa za pritisak ili zastrašivanje. Dakle, opasne su, utoliko više što su striktno kontrolisane”, zaključuje naučni saradnik Etnografskog instituta SANU.