Na zidu zgrade koja se nalazi na ovoj raskrsnici još u julu je naslikan Mladićev mural, a njegovo neuklanjanje ukazuje na nespremnost ili nesposobnost vlasti da se suprotstave desničarima koji Mladića vide kao heroja.

Opštinska inspekcijska služba je u septembru naložila stanarima zgrade na kojoj je mural oslikan da ga uklone – ali nijedna firma nije htela da to obavi.

Aleksandra Blagojević, profesionalni upravnik u opštini Vračar, koja se bavi održavanjem zgrada, objašnjava da su pokušali da angažuju oko pet firmi da prefarbaju ili očiste zid.

„Jednostavno nismo uspeli da to praktično organizujemo; odnosno nijedna firma nije pristala da ukloni mural”, kaže Blagojević za BIRN.

„Tada smo došli na ideju da kontaktiramo nevladinu organizaciju – tačnije, jedan stanar je došao na tu ideju – pa smo pokušali da to organizujemo na taj način, ali znate šta se dalje desilo“, dodaje ona.

A ono što se desilo je to da je Inicijativa mladih za ljudska prava, nevladina organizacija sa sedištem u Beogradu, pozvala građane da se 9. novembra, na Međunarodni dan borbe protiv fašizma i antisemitizma, okupe pred zgradom i uklone mural sa zida.

Međutim, Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije je zabranilo sva okupljanja na toj lokaciji, navodeći da bi moglo doći do sukoba.

Mural je ove nedelje dva puta napadnut – prvi put jajima, kada je policija uhapsila dve aktivistkinje, a drugi put belom bojom. Oba puta su desničari očistili mural.

Mladići ‘iz kraja’ čuvaju stražu

Mural Mladića u Beogradu nakon što je 10. novembra na njega bačena bela boja. Foto: BIRN.

U junu ove godine, Mehanizam za međunarodne krivične sudove u Hagu potvrdio je Mladiću kaznu doživotnog zatvora za genocid nad Bošnjacima iz Srebrenice i druge ratne zločine.

Ministar unutrašnjih poslova Srbije Aleksandar Vulin je nakon presude rekao da je Haški sud „uspostavljen ne da bi tražio pravdu i doneo pomirenje, već da bi sudio Srbima“, a Mladićevu doživotnu kaznu zatvora opisao je kao „osvetu, a ne presudu“. Srpski zvaničnici ne prihvataju da masakri nad Bošnjacima iz Srebrenice predstavljaju genocid.

Mural Mladića pojavio se u Beogradu mesec dana nakon presude, no na naslovne stranice dospeo je tek ove nedelje, iako je i pre bilo pokušaja da se ukloni.

Internet stranica KontraPress objavila je u sredu da je bilo najmanje devet takvih pokušaja i da je svaki put mural očišćen gotovo odmah nakon toga.

Izvor: YouTube/KontraPress.

Opštinski inspektor je sredinom septembra izašao na ovoj lokaciji i naredio uklanjanje murala.

Međutim, Blagojević kaže da s obzirom da je mural uvek kada bi bio uklonjen ponovo naslikavan, stanovnici su pretpostavili da ga „neko proverava, čuva ili ko zna šta“.

S druge strane, firme od kojih je zatraženo da prefarbaju zgradu „su shvatile da bi mogle da imaju problem, pa možda nisu htele da se upuštaju u tako nešto,  pretpostavimo“, dodaje ona.

U sredu je političar Đorđo Žujović bacio kantu bele boje na mural, a nekoliko sati kasnije grupa mladića sa kapuljačama i maskama, koji nisu hteli da razgovaraju sa novinarima niti reći da li su članovi neke organizacije, ga je ponovo očistila.

Iste večeri se pred muralom okupila veća grupa. Portal Nova.rs objavio je da su svi rekli da su „iz kraja“ i da poštuju „lik i delo“ ratnog generala Srba.

Pevali su pesme o Kosovu i Mladiću, puštali muziku i istakli transparent na kojem je ratni zločinac opisan kao „heroj“.

Pred muralom je dežuralo manje policajaca nego u utorak, kada su uniformisani i policajci u civilnoj odeći uhapsili dve aktivistkinje koje su gađale mural jajima, dok su uveče raspoređeni policajci sa štitovima koji su postavili kordon kako bi sprečili demonstrante da dođu do njega.

Desničari su na ovom mestu bili prisutni i danas u pokušaju da spreče njegovo ponovno uništavanje.

Grafiti i murali posvećeni Ratku Mladiću nisu neuobičajeni u Srbiji, ali ih obično uklanjaju zabrinuti pojedinci ili antiratni aktivisti, a ne vlasti.

Kao profesionalni upravnik, Blagojević brine o desetinama stambenih objekata u Beogradu i često se susreće sa problemom ispisivanja grafita.

„Najčešće se uklanjaju na zahtev stanara, kada se radi na fasadi“, objašnjava ona.

Ona ističe da se stanari zgrade na Vračaru nadaju da će opština sada preduzeti mere na rešavanju pitanja murala.

U međuvremenu, aktivisti nevladinog sektora sazvali su za subotu još jedan protest na obližnjem trgu, a ovo pitanje privlači i sve veću negativnu pažnju na međunarodnom nivou.

„Mural u Beogradu nije izolovan incident. Plakati, grafiti, drugi materijali i izjave u kojima se veličaju ratni zločinci nalaze se i u drugim delovima Srbije, kao i u raznim gradovima u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Crnoj Gori i drugde u regionu“, istakla je portparolka visokog komesara Ujedinjenih nacija za ljudska prava Liz Trosel u svom saopštenju.

„Simboli koji veličaju osuđene ratne zločince ne bi trebalo da imaju mesto u javnom prostoru. Takvi simboli su još više zabrinjavajući imajući u vidu nedavni porast govora mržnje i negiranje genocida i drugih zločina na Zapadnom Balkanu – događaji koji naglašavaju neuspeh u rešavanju pitanja iz prošlosti”, dodala je Trosel.