Ademi je optužen za učešće u proterivanju Albanaca iz njihovih domova i ubistvo najmanje 12 ljudi. Uhapšen je i držan u pritvoru do februara 2000. godine, kada je pobegao.

Sud je odlučio da mu se sudi u odsustvu. Nakon žalbe na ovu odluku, Vrhovni sud je odlučio da se suđenje može nastaviti u odsustvu optuženog i Ademi je osuđen na 20 godina zatvora.

U drugom predmetu koji datira iz 1999. godine, Božur Biševac, Srbin iz Mitrovice, optužen je da je palio kuće, pucao na seljane i prisiljavao ih da napuste svoje domove. Biševac je u avgustu 2000. takođe pobegao iz zatvora, ali mu je sud ipak sudio u odsustvu.

A onda je u januaru 2001., šef misije UN -a na Kosovu (UNMIK), koja je u to vreme izvršavala izvršnu i zakonodavnu vlast u zemlji, usvojio propis kojim se zabranjuje suđenje u odsustvu „zbog ozbiljnih povreda međunarodnog humanitarnog prava“. Kada je ovaj propis stupio na snagu, sud je odustao od krivičnog gonjenja Biševca.

Ademi je završio u zatvoru, a Biševac više nikada nije uhapšen.

U uredbi UNMIK -a 2001/1 navodi se da „nijednoj osobi ne može biti suđeno u odsustvu kako je tо definisano u važećem jugoslovenskom krivičnom zakonu ili Rimskom statutu Međunarodnog krivičnog suda“.

Nakon 2009. godine, gotovo svi propisi UNMIK-a su ukinuti ili zamenjeni odgovarajućim zakonima, ali suđenja u odsustvu nisu bila obuhvaćena pravnim okvirom Kosova.

U pokušaju da poveća krivično gonjenje ratnih zločina, Skupština Kosova je 2019. godine usvojila izmene Zakona o krivičnom postupku kako bi se omogućilo suđenje u odsustvu u predmetima koji se odnose na dela protiv međunarodnog humanitarnog i međunarodnog krivičnog prava, koja su počinjena u periodu od januara 1990. do juna 1999.

Ovo je period u kojem su se kosovski Albanci borili za oslobođenje od srpske vlasti, a amandmani su uglavnom imali za cilj da se bave predmetima ratnih zločina počinjenih na Kosovu tokom oružanog sukoba 1998-99.

Ali ni dve godine nakon usvajanja izmena, niko nije procesuiran ili osuđen u odsustvu, a nedavno je skupština Kosova ponovo izmenila Zakon o krivičnom postupku.

U junu ove godine, Venecijanska komisija, savetodavno telo Saveta Evrope za ustavno pravo, saopštila je da su nove odredbe „u velikoj meri u skladu sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i osnovnim slobodama kako je to interpretirano od strane suda u Strazburu i međunarodnim standardima“.

Na osnovu novih izmena i dopuna, nema potrebe da se osumnjičeno lice traži u državi u kojoj se veruje da se nalazi kako bi mu se sudilo. Takođe ne mora osumnjičenom da se pet puta šalje poziv za saslušanje pre nego što se nastavi sa slučajem.

Vasfije Krasnići Gudman, koja je tokom rata bila žrtva silovanja, a koja je ove godine postala skupštinski poslanik, veruje da će amandmani pomoći da se poveća procesuiranje slučajeva ratnog seksualnog nasilja.

„Mislim da bi procesuiranje i izricanje kazne u odsustvu mogli biti dobra prilika da se putem suđenja potvrdi da se silovanje, kao ratni zločin, dogodilo. Takve procedure [suđenje u odsustvu] su takođe u skladu sa pozitivnim evropskim zakonom”, kaže Krasnići Gudman za BIRN.

„Silovanje je najneprocesuiraniji zločin na Kosovu, a suđenja u odsustvu ohrabrilo bi žrtve da istupe”, dodaje ona.

Stagnacija odnosa između Kosova i Srbije onemogućava ostvarenje pravde

Transparent podrške za bivšeg predsednika Kosova i druge pripadnike OVK postavljen na glavnom trgu u Prištini. Foto: EPA-EFE/Valdrin Džemaj.

U nekim zemljama EU praktikuju se suđenja u odsustvu, ali druge evropske države u kojima nije dozvoljena ova vrsta postupaka smatraju da je to kršenje prava optuženog da bude prisutan kako bi odgovorio na optužbe protiv njega. Kod većine međunarodnih sudova zahteva se da optuženi bude prisutan, iako je, na primer, osumnjičenima suđeno u odsustvu pred Specijalnim sudom za Liban.

U slučaju Kosova postoji jedan specifičan problem, a to je što mnogi od onih koji se traže kako bi im se sudilo za ratne zločine žive u Srbiji, koja ne priznaje nezavisnost ili pravni sistem Kosova, i ne izručuje osumnjičene. To znači da je malo verovatno da će bilo koji Srbin optužen za takve zločine biti izveden pred sud.

Amer Alija iz Fonda za humanitarno pravo (FHP) Kosovo, koji je godinama dokumentovao zločine počinjene tokom rata, naglašava potrebu uspostavljanja pravne saradnje sa Srbijom kako bi se slučajevi izveli pred sudom.

On ističe da to pitanje treba rešiti u kontekstu tekućih pregovora o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije koji se vode posredstvom EU.

„Vlada Kosova treba da insistira na uključivanju pravne saradnje u agendi pregovora sa Srbijom, jer je to glavni uslov za efikasno procesuiranje ratnih zločina i isporučivanje pravde žrtvama“, kaže on za BIRN.

„Sa novim amandmanima [da se sudi optuženima u odsustvu], moglo bi se podići veći broj optužnica protiv pojedinaca koji bi bili nedostupni pravosudnim vlastima Kosova. Ali neće biti pozitivnih promena što se tiče izdržavanje kazne od strane osoba koje su osuđene u odsustvu”, dodaje Alija.

Lars-Gunar Vigemark, šef Misije EU za vladavinu prava na Kosovu (Euleks) pozdravio je zakonske promene.

„Suđenja u odsustvu omogućiće kosovskim vlastima da nastave sa brojnim istragama za ratne zločine koje je vodio Euleks, a koje su navodno počinili pojedinci koji su još uvek na slobodi, uključujući i osumnjičene za koje se zna da žive u Srbiji“, naglasio je Vigemark.

Ipak, kako je dodao, ovakva suđenja treba dopustiti samo ako je optuženom osigurano pravo na pravično suđenje.

„Suđenja u odsustvu, prema novom kosovskom zakonu, trebalo bi da budu dozvoljena samo u izuzetnim okolnostima i pod uslovom da postoji efikasna proceduralna zaštita optuženih“, naglasio je on.

Isljam Ćerimi, profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta u Mitrovici, ističe da su suđenja u odsustvu prihvatljiva samo u vrlo specifičnim okolnostima.

„Suđenje u odsustvu je dozvoljeno u slučaju u kojem optuženi stalno opstruira suđenje ili tokom ročišta na kojem se potvrđuju optužbe“, kaže Ćerimi za BIRN.

U Srbiji je Tužilaštvo za ratne zločine (TRZ) koristilo suđenja u odsustvu u procesuiranju bivših pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova (OVK). Tako je nekoliko njih u odsustvu osuđeno za terorizam.

Ali bez ikakve pravne saradnje ili zajedničkog dogovora o izručenju između Prištine i Beograda, u drugim brojnim slučajevima najverovatnije neće doći do suđenja i oni će ostati nekažnjeni.

„Bez saradnje između Kosova i Srbije uspešno procesuiranje predmeta ratnih zločina naičiće na velike poteškoće“, zaključuje Drita Hajdari, šefica Odela za ratne zločine pri Specijalnom tužilaštvu Kosova.