Petak, 4 aprila 2025.
Prijavite se na sedmični newsletter Detektora
Newsletter
Novinari Detektora svake sedmice pišu newslettere o protekloj i sedmici koja nas očekuje. Donose detalje iz redakcije, iskrene reakcije na priče i kontekst o događajima koji oblikuju našu stvarnost.

This post is also available in: English

Dubrovnik nakon napada jugoslovenskih snaga u novembru 1991. Foto: EPA/ Peter Northall.

Oko 55% ispitanika istraživanja javnog mišljenja građana Crne Gore, čije je rezultate danas objavio Centar za građansko obrazovanje (CGO) smatra da ova država nije uspela da se suoči sa ratnom prošlošću.

„Javnost veruje da političke stranke nisu posvećene tranzicijskoj pravdi i suočavanju sa ratnom prošlošću“, rekao je Miloš Vukanović iz CGO-a.

Polovina ispitanika izjavila je da ne podržava ministra pravde, ljudskih i manjinskih prava Vladimira Leposavića, koji je prošlog meseca izazvao spor izrazivši sumnju u presude međunarodnih sudova koji su masakre u Srebrenici 1995. godine klasifikovali kao genocid.

Osamdeset i devet procenata ispitanika reklo je da zna šta se dogodilo u Srebrenici 1995. godine, a 67% je izjavilo da su maskri bili genocid.

Premijer Zdravko Krivokapić predložio je 8. aprila smenu Leposavića zbog komentara o masakru u Srebrenici, ali ministar je rekao da ne poriče patnje žrtava masakra u Srebrenici, već da je samo kritikovao Haški tribunal.

Više od 60 posto ispitanika reklo je da misli da crnogorsko pravosuđe nema kapacitet da se suoči sa ratnom prošlošću.

Od proglašenja nezavisnosti 2006. godine, u Crnoj Gori je održano samo osam suđenja za ratne zločine počinjene u Hrvatskoj, BiH i na Kosovu. Procesuirani su samo počinioci najnižeg ranga – uglavnom stražari, kuvari, vozači i vojni dobrovoljci.

EU je navela da bi ratni zločini trebalo da budu glavni prioritet tužiocima, kako bi zemlja napredovala u pregovorima o pridruživanju.

Ali uprkos tome, Crna Gora 2020. godine nije pokrenula nijedan novi slučaj u vezi sa ratnim zločinima. Osuđen je samo jedan vojnik, a visoki oficiri su ostali neprocesuirani.

Kao deo Jugoslavije, prema analitičarima, “Crna Gora je direktno učestvovala u ratovima u Hrvatskoj i BiH pod vođstvom Slobodana Miloševića, iako se rat nije vodio na njenoj teritoriji”. Analitičari kažu da su “neki bivši i sadašnji političari učestvovali u ratnim dešavanjima, ali da ne žele da se za to zna”.

Više od 74 posto ispitanika reklo je da veruje da je NATO počinio ratne zločine tokom bombardovanja Jugoslavije 1999. godine.

Anketom je ukupno bilo obuhvaćeno 828 ispitanika starijih od 18 godina.

    Najčitanije
    Saznajte više
    Illustracija: Sanja Pantić/BIRN
    Kosovski bluz deradikalizacije: Hvatanje koraka s povratnicima iz Islamske države
    Za jednu malu zemlju, Kosovo je poslalo mnogo građana u kalifat. Preživjeli su se vratili u zatvore, programe reintegracije i prepirke oko marama u učionicama.
    Optužbe za ratne zločine nisu prepreka: Srbija 2024. povećala izvoz naoružanja Izraelu čak 30 puta
    Vrijednost srpskog izvoza naoružanja Izraelu porasla je sa 1,4 miliona evra u 2023. na 42,3 miliona u 2024. godini, uprkos rasprostranjenim optužbama protiv Izraela za ratne zločine u Gazi, pokazuje zajedničko istraživanje BIRN-a i izraelskog lista Haaretz
    Sud u Podgorici ukinuo pritvor optuženom za ratne zločine
    Odata počast fotoreporteru Paulu Loweu, hroničaru opsade Sarajeva