Crna Gora: Zahtev za istragu o ulozi bivše vlasti u dešavanjima u Srebrenici

Nebojša Medojević u parlamentu Crne Gore. Foto: Parlament Crne Gore.

Lider stranke Pokret za promjene Nebojša Medojević istakao je danas da je bivša vlada predvođena Demokratskom partijom socijalista (DPS) Mila Đukanovića snabdevala srpske snage gorivom, municijom i drugom tehničkom i logističkom pomoći i pozvao parlament da o tome pokrene istragu.

„Postoje javne naznake da su crnogorske vlasti podržavale snage bosanskih Srba, uprkos embargu bivše Savezne Republike Jugoslavije (SRJ)“, rekao je Medojević.

„Čineći ovo, oni su direktno podržavali vojne operacije koje su rezultirale masakrom nad hiljadama nenaoružanih civila u Srebrenici u julu 1995.“, dodao je on.

Medojević je istakao da bi pokretanjem istrage crnogorski parlament mogao „dati istorijski doprinos kulturi osude ratnih zločina“. Prema pravilima parlamenta, istraga može biti pokrenuta ako za nju glasa više od polovine poslanika.

Medojević, čija je stranka Pokret za promjene deo vladajućeg saveza koji je na izborima prošle godine sa vlasti svgnuo DPS, oštri je protivnik Mila Đukanovića.

Njegova reakcija dolazi nakon što su Večernje novosti 1. aprila objavile video skupa DPS-a iz 1996. godine, na kome Đukanović kaže da je „godinama“ njegova vlada „tajno“ podržavala Srbe u Bosni i Hercegovini, jer Slobodan Milošević to nije činio.

Đukanović je negirao navode da je u ratu devedesetih podržavao Srbe. On je juče za crnogorski javni servis RTCG rekao da se radi o lažnim informacije koje šire „ljudi bliski srpskoj tajnoj službi“. U vreme masovnih ubistava u Srebrenici, Crna Gora je bila deo SRJ, a Đukanović njen premijer.

Predlog PzP-a o parlamentarnoj istrazi dolazi usled još jednog političkog spora u vezi sa Srebrenicom. Naime, prošle sedmice, crnogorski premijer Zdravko Krivokapić predložio je smenu ministra pravde, ljudskih i manjinskih prava Vladimira Leposavića zbog njegove navodne izražene sumnje u presude Haškog tribunala kojim su masakri nad Bošnjacima u Srebrenici 1995. godine okarakterisani kao genocid.

Leposavić je prošlog meseca izjavio da Haški tribunal nema legitimitet, jer je, kako je rekao, uništio dokaze o trgovini organima srpskih civila na Kosovu.

Međutim Leposavić je izjavio da neće podneti ostavku uprkos pritisku premijera da odstupi sa funkcije, jer nije negirao stradanje žrtava srebreničkog masakra, već je kritikovao Haški tribunal.

Više od 7.000 bošnjačkih muškaraca i dečaka iz Srebrenice ubijeno je u julu 1995. godine u nizu masakara. Proterano je preko 40.000 žena, dece i starijih ljudi. Ovaj zločin su Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i Međunarodni sud pravde klasifikovali kao genocid.

Medojevićev PzP je deo prosrpskog bloka Demokratski front. Politički lideri prosrpskih stranaka u Crnoj Gori konstantno odbijaju da prihvate da ubistva u Srebrenici predstavljaju genocid.

Crnogorski parlament je 2009. usvojio deklaraciju kojom je prihvatio rezoluciju Evropskog parlamenta o Srebrenici, a kojom je 11. jul proglašen kao dan sećanja na žrtve masakra.

Ali, iako se deklaracijom osuđuju ovi zločini, kao i drugi zločini počinjeni tokom sukoba u Jugoslaviji, reč genocid se ne spominje.

U decembru 2020. godine, crnogorska opoziciona Bošnjačka stranka predložila je usvajanje rezolucije o priznavanju genocida u Srebrenici, ali vladajuća većina je glasala protiv.