„U narednim nedeljama na lokaciji će zajedno raditi forenzički timovi kako bi se za još više porodica nestalih zatvorilo teško poglavlje u svojim životima”, rekao je početkom decembra Fabijan Bourdije, predsednik Radne grupe za nestale osobe pri Međunarodnom komitetu Crvenog krsta.
Bourdije je ovo izjavio na lokaciji starog površinskog kopa u srpskom selu Kiževak, gde su u novembru pronađeni posmrtni ostaci, koji, gotovo sigurno, pripadaju Albancima ubijenim tokom rata na Kosovu 1999. godine.
Veljko Odalović, predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije, rekao je da se u ovoj masovnoj grobnici nalaze posmrtni ostaci između 15 i 17 osoba.
Masovna grobnica, koja se nalazi nedaleko od one kod Raške u kojoj su se takođe nalazili posmrtni ostaci kosovkih Albanaca, pronađena je nakon pet godina neuspešnih pretraga.
Krasimir Nikolov, koordinator za ekshumacije u Euleksu objasnio je da se „otkriće” desilo krajem prošle godine kada su upoređeni vazdušni snimci površinskog kopa iz 1999, 2002. i 2020. godine.
„Nakon temeljne analize, identifikovali smo promene na terenu i suzili područje interesa”, istakao je Nikolov.
Grobnica u mestu Kiževak je poslednja pronađena u nizu masovnih grobnica koje su u Srbiji otkrivene nakon rata na Kosovu. Žrtve masakara počinjenih od strane srbijanskih snaga prebačene su u Srbiju i ukopne na tajnim lokacijama u pokušaju prikrivanja zločina.
Nestale osobe u ratu su ključno političko pitanje
Srpska delegacija u Briselu. Na fotografiji su i specijalni predstavnik EU Miroslav Lajčak (levo), kosovska delegacija (desno) i šef diplomatije EU Džozef Borel (u sredini). Foto: Instagram/buducnostsrbijeav.
Još uvek se oko 1.600 ljudi vodi kao nestalo. Ovo pitanje se 2020. godine vratilo na političku agendu u Srbiji. Naime u julu su, nakon dvadesetomesečnog zastoja izazvanog političkim sporovima, nastavljeni razgovori sa Kosovom o normalizaciji odnosa.
Nakon prvog sastanka sa kosovskim premijerom Avdulahom Hotijem, predsednik Srbije Aleksandar Vučić obećao je da će sarađivati po pitanju pronalaženja osoba nestalih u sukobu 1998-99.
„Rekli smo da smo spremni da odgovorimo na svaki zahtev Albanaca, da gde god pomisle na mapi – da pokažu mesto gde im se čini, ili misle da postoji bilo kakvo grobno mesto nekog od Albanaca i da smo mi spremni zajedno sa njima i uz prisustvo Evrope da pokažemo da li na tom mestu ima nešto ili nema”, rekao je Vučić.
Ipak, dodao je da je Beograd zauzvrat tražio pristup mestima na Kosovu za koje postoji sumnja da kriju posmrtne ostatke.
Takođe je spomenuo pitanje tajnih vojnih i policijskih arhiva Srbije iz perioda rata, budući da neki smatraju da bi one mogle da otkriju gde su zakopana tela žrtava.
„Albanci su tražili da se otvore sve vojne i policijske arhive, mi smo rekli nema problema, ali morate da otvorite arhive OVK (Oslobodilačke vojske Kosova)“, dodao je Vučić.
Spremnost za saradnju po pitanju nestalih osoba izrazili su i kosovski zvaničnici, ali uprkos obećanjima, malo je verovatno da će ratne arhive uskoro biti otvorene.
Srbija je neke svoje vojne arhive klasifikovala kao državne tajne, dok Kosovo tvrdi da OVK, kao gerilska organizacija, nikada nije ni imala vojnu arhivu.
Pitanje nestalih osoba spominje se i u sporazumima koje su Srbija i Kosovo odvojeno potpisali sa SAD-om u Beloj kući u prisustvu predsednika Donalda Trampa, a koji su zvaničnici Vašingtona ocenili kao „istorijski”, a sve to kako bi Tramp ojačao svoju poziciju kao ponovni kandidat za mesto predsednika.
Kosovo i Srbija su se sporazumima obavezali da će više raditi po pitanju nestalih, izbeglica i interno raseljenih lica.
Tri dana nakon susreta u Vašingtonu, Vučić se ponovo sastao sa Hotijem u Briselu i objavio da su „dogovorili mehanizme oko interno raseljenih lica, nestalih osoba, mogućnost i obavezu uvida u sve arhive koje postoje”.
Hoti je takođe istakao „da smo pozitivno zaključili (razgovore o) pitanju nestalih osoba”.
U javnosti još nema detalja o „mehanizmima” koje je Vučić spomenuo, ali nakon Trampovog poraza, postavlja se pitanje kakav će sada uticaj imati sporazumi potpisani u Beloj kući.
Pandemija usporila suđenja za ratne zločine
Poslanik Svetozar Andrić (drugi red, drugi zdesna) u Skupštini Srbije u avgustu 2020. Foto: EPA-EFE/Andrej Čukić.
Srbija je sredinom marta proglasila vanredno stanje zbog pandemije koronavirusa pa do početka maja u Srbiji nisu održavana sudska ročišta, osim u slučajevima protiv onih koji su bili optuženi za kršenje policijskog časa ili mera izolacije.
Kad su se stvari vratile u nekakvu normalu, pred Višim sudom u Beogradu važna suđenja za ratne zločine su nastavljena sporim tempom, ročišta su se često odgađala i nije bilo optužnica za zločine koji su uključivali velik broj žrtava ili visoko rangiranih počinilaca.
Izuzetak je bio slučaj Višnje Aćimović, pripadnice Vojske Republike Srpske (VRS) optužene za učešće u ubistvu 37 Bošnjaka u Mračnom Dolu u blizini logora Sušica u opštini Vlasenica u junu 1992. Suđenje je počelo u decembru, a Aćimović je izjavila da nije kriva po optužnici.
Do odlaganja je ponovo došlo u suđenju Novaka Đukića, ratnog komandanta Taktičke grupe Ozren VRS.
Ratni zločinac izbegao zatvor
Poslednjeg dana 2019. godine, Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je osuđujuću presudu bivšem pripadniku Vojske Jugoslavije (VJ) Rajku Kozlini. On je, naime, osuđen na 15 godina zatvora zbog ubistva albanskih civila u kosovskom selu Trnje 25. marta 1999.
Vrhovni kasacioni sud je u junu ove godine potvrdio presudu, no Kozlina se nije pojavio na izdržavanju kazne, zbog čega je Prvi osnovni sud u Beogradu raspisao poternicu za njim.
BIRN je od Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije putem zahteva za slobodan pristup informacijama zatražio odgovor na pitanje da li je Kozlina koristio zvanični granični prelaz kako bi pobegao iz Srbije, ali su iz Ministarstva odbili da odgovore uz obrazloženje da bi davanje ove informacije značilo „kršenje prava na privatnost ličnosti“ i da ne postoji javni interes za pružanje ove informacije.
MUP je takođe koristio iste argumente kada je odbio da odgovori na pitanje da li je za Kozlinom raspisana međunarodna poternica.
Đukić je u Bosni i Hercegovini osuđen na 20 godina zatvora zbog davanja naredbe za granatiranje Tuzle 25. maja 1995. godine, kada je ubijena 71 osoba. Ubijeni su uglavnom mladi ljudi.
Đukić se nije pojavio na odsluženju kazne, već je 2014. prebegao u Srbiju obrazloživši da je otišao na lečenje. Bosna i Hercegovina je tražila a Beograd se složio da preuzme ovaj slučaj, koji prate stalna odlaganja i otkazivanja ročišta.
U novembru ove godine sudski veštaci su zaključili da Đukić nije sposoban da se pojavi pred Višim sudom najranije do septembra 2021. zbog psihičkih problema.
Paralelno sa ovim, u Srbiji su održani događaji kojima se negiraju utvrđene činjenice Suda BiH – da su masakr na Tuzlanskoj kapiji počinile snage bosanskih Srba.
U Srbiji je poricanje ratnih zločina i veličanje ratnih zločinaca nastavljeno i 2020. godine. Održani su i izbori na kojima je desničarska populistička Srpska napredna stranka predsednika Vučića, usled bojkota opozicije, ojačala svoju moć.
Dvojica ratnih zločinaca, lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj i bivši paramilitarac Dragan Vasiljković, poznat kao Kapetan Dragan, koji je početkom godine pušten iz zatvora u Hrvatskoj gde je služio svoju kaznu, najavili su da će učestvovati u izbornoj trci za poslanike u Skupštini.
Ali Vasiljković nije uspeo da sakupi dovoljno potpisa za kandidaturu, dok Šešeljeva stranka nije dobila dovoljno glasova za ulazak u parlament.
Međutim, Svetozaru Andriću, bivšem komandantu Birčanske brigade VRS-a i kasnijem načelniku štaba Drinskog korpusa VRS-a, potvrđen je poslanički mandat u novom sazivu Skupštine Srbije.
Andrić je na parlamentarnim izborima bio kandidat liste „Aleksandar Šapić – Pobeda za Srbiju“.
Fond za humanitarno pravo (FHP) sa sedištem u Beogradu je 2018. godine podneo krivičnu prijavu kojom se Andrić optužuje da je 28. maja 1992. naredio „iseljavanje“ bošnjačkog stanovništva iz Zvornika. Andrić je prethodno, kao svedok u Haškom tribunalu, negirao povezanost sa zločinima, a u javnosti nema informacija dokle se stiglo sa radom po krivičnoj prijavi.
