Sud je formiran kako bi se sudilo za ratne i posleratne zločine koje su navodno počinili pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) od 1998. do 2000. Osnovan je pod snažnim pritiskom SAD-a i EU, a od samog početka je krajnje nepopularan među kosovskim Albancima, koji njegovo postojanje vide kao napad na pravednost borbe OVK protiv represivne srpske vlasti.

Kosovski političari poput Tačija tvrdili su da je to način da se ispune obaveze mlade države prema njenim zapadnim saveznicima, ali i mogućnost da se istovremeno dokaže da je OVK vodila pravedan rat za oslobađenje.

U avgustu 2015. godine, manje od tri sedmice nakon što su kosovski poslanici glasali za uspostavljanje SVK, Tači je u svojstvu ministra spoljnih poslova članovima Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija rekao da je otpor kosovskih Albanaca tokom rata 1988-99. „bio pravi primer Davida koji se borio protiv Golijata”.

„Ne postoji kosovski Albanac koji bi sedeo i dopustio Specijalnom sudu da izjednači genocidne zločine Slobodana Miloševića, počinjene u ime srpske države, sa mogućim očajničkim postupcima pojedinca potlačene zajednice počinjenim tokom ili nakon rata“, rekao je on toga dana.

Ideja o uspostavljanju „hibridnog” suda, koji je deo kosovskog pravosudnog sistema, ali sa sedištem u Holandiji, u nastojanju da se osigura njegova nezavisnost i zaštite svedoci, proizašla je nakon objavljivanja izveštaja specijalnog izveštača Saveta Evrope Dika Martija 2010. godine o zločinima koje su navodno počinili pripadnici OVK.

U Martijevom izveštaju se navodi da je Tači, koji je tokom rata bio politički lider OVK, bio umešan u kriminalne aktivnosti, što je on negirao.

Navode izveštaja je od 2012. do 2014. Istraživao je Specijalni radni tim Evropske unije, koji je zaključio da postoji dovoljno dokaza za procesuiranje krivičnih dela koja uključuju ubistva, otmice, ilegalna zatvaranja i seksualno nasilje.

Skupština Kosova je 2015. godine glasala za formiranje SVK, da bi u decembru 2017, kada je većina predstavnika međunarodne zajednice bila zaokupljena planovima za praznike, 43 poslanika podnela hitan zahtev Skupštini za njegovo ukidanje.

Tači je inicijativu prvo nazvao „potpuno demokratskom”, ali je kasnije upozorio da sud „ne može biti i neće biti ukinut”, tako da inicijativa nije uspela.

„Tajna kampanja ometanja rada suda”

Bilbord u Prištini sa likovima Hašima Tačija i Kadrija Veseljija sa natpisom „Ratni heroji“. Foto: EPA-EFE/ Valdrin Xhemaj.

U junu ove godine, Specijalizovano tužilaštvo Kosova (STK) sa sedištem u Hagu je objavilo da je SVK-u podnelo na ispitivanje optužnicu od deset tačaka kojom Tačija, bivšeg predsednika Skupštine Kosova Kadrija Veseljija i druge tereti za niz ratnih zločina.

Ovo je saopšteno dok je Tači bio na putu za Vašington gde je trebalo da prisustvuje sastanku čiji je cilj bio ponovni početak pregovora između Srbije i njene bivše pokrajine. Sastanak u Beloj kući je otkazan, a Tači se vratio kući.

STK je saopštilo da je preduzelo ovaj neobičan korak objavljivanja nepotvrđene optužnice zbog konstantnih napora Tačija i Veseljija da opstruiraju rad SVK.

„G. Tači i g. Veselji su, kako se navodi, sproveli tajnu kampanju u cilju ukidanja zakona kojim su Specijalizovana veća osnovana, ali i da bi na drugi način opstruirali rad suda, a sve to da se sami ne bi suočili sa licem pravde“, ističe se u saopštenju.

Usledilo je Tačijevo saslušanje u Hagu u trajanju od četiri dana, a sam Tači je istakao da će se povući sa predsedničke funkcije ako dođe do suđenja.

Škeljzen Gaši, kosovski aktivista za ljudska prava, smatra da Tači sve vreme radi u skladu sa sopstvenim interesima.

„On brine samo o svom ličnom interesu, ali ne i o imidžu Kosova”, kaže Gaši za BIRN.

„Da je uzeo u obzir interese Kosova, onda bi podneo ostavku još onda kada je 2010. objavljen izveštaj Parlamentarne skupštine Saveta Evrope [izveštaj Dika Martija]”, ističe on.

„Uradio bi pravu stvar kada bi dao ostavku“

Pristalica Hašima Tačija u Vrbnici, nakon povratka kosovskog predsednika iz Haga, jul 2020. Foto: EPA-EFE/Valdrin Xhemaj.

Sledeći zaokret u odnosima Tačija i Specijalnog suda dogodio se u avgustu, kada je u televizijskom obraćanju Tači pozvao kosovske poslanike da produže mandat SVK.

Sledećeg dana je kosovskoj skupštini podneo predlog kojim se, činilo se, zahtevala promena mandata SVK i ograničavanje njegovog delovanja.

„Politika ne sme da se meša u pravdu, niti pravda sme da se meša u politiku. To je bilo moje uverenje na svakom koraku pri uspostavljanju međunarodnih sudova i posebnih komisija u poslednjih 20 godina“, rekao je on u svom obraćanju.

Zapadni saveznici se nisu složili sa ovim. Američka, francuska, nemačka, italijanska i britanska ambasada u Prištini, odnosno ambasade Kvinte, objavile su u septembru saopštenje kojim su izrazile svoje protivljenje svakom pokušaju „opstruiranja ili diskreditovanja misije” Specijalizovanih veća ili Specijalizovanog tužilaštva.

Zatim je 19. oktobra tužilac Džek Smit Tačijevu inicijativu opisao kao „pokušaj preispitivanja ili preoblikovanja mandata“, te kao deo veće „strategije za opstruiranje rada suda“.

Smit je primetio da Tači nije nezainteresovana strana i istakao da je „činjenica da izmene predlaže predsednik koji je predmet optužnice koju je STK podnelo u vezi sa ratnim zločinima i zločinima protiv čovečnosti”.

Ehat Miftaraj, direktor Kosovskog pravnog instituta, kaže da u državi koja počiva na vladavini prava, institucije i lideri „ne razgovaraju niti preduzimaju bilo kakvu aktivnost koja bi se u očima javnosti mogla shvatiti kao uplitanje u pravdu“.

Miftaraj kaže da iako, kada je etika u pitanju, Tači nije bio dužan da podnese ostavku sa mesta predsednika nakon nepotvrđene optužnice, da bi „uradio pravu stvar da je dao ostavku” kako bi „sačuvao integritet predsedničkog kabineta”.

„Iako optužnica protiv njega još nije potvrđena, svaka njegova izjava ili radnja u vezi sa sudom smatra se neprimerenom”, naglašava on.

Krajem leta pojavile su se neutemeljene glasine da bi, kao dogovora o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije, SVK mogla da budu ukinuta, a ratni zločini amnestirani.

Ova špekulacija je postala još glasnija kada se Bela kuća Donalda Trampa uključila u, kako se smatra, pokušaj Vašingtona da se postigne brzi dogovor i spoljnopolitička pobeda za američkog predsednika, što bi pomoglo njegovoj predizbornoj kampanji.

Ali sporazumi koji su na kraju potpisani u Beloj kući – sa SAD-om, a ne između Srbije i Kosova – fokusiraju se na ekonomska pitanja između Kosova i Srbije i američkih interesa poput Izraela i 5G tehnologije, a ne na političko zbližavanje „dva neprijatelja”.

U međuvremenu, u Briselu je nastavljen dugotrajni dijalog između Prištine i Beograda kojim posreduje EU, a čiji cilj – potpisivanje konačnog sporazuma, nije ni na pomolu.

Florijan Biber, koordinator Savetodavne grupe za evropsku politiku na Balkanu i profesor političkih nauka i istorije Jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Gracu u Austriji, kaže da smatra da će Tačijeva sudbina u Hagu imati ograničen uticaj na pregovore o normalizaciji odnosa, jer su oni od letos odvijaju daleko od predsednika.

„Pored toga, čini se da razgovori ne idu nikuda. Stoga, čini se da je nada koju je Tači imao da može da iskoristi dijalog kako bi se spasio optužnice, propala“, zaključuje Biber.