This post is also available in: English
Paquet kaže da je Evropska komisija od početka prošle godine kontinuirano upozoravala vlasti u BiH da će isplata pomoći za procesuiranje ratnih zločina biti zaustavljena ukoliko ne dođe do usvajanja sveobuhvatne strategije sektora pravde, ali da, uprkos tome, ništa nije učinjeno.
“Angažman Evropske komisije je konzistentan. Ništa nije došlo kao iznenađenje za nadležna tijela u BiH. Kada se pojavila mogućnost kašnjenja, upućeno je više usmenih i pisanih upozorenja. Međutim, usvajanje Strategije za reformu sektora pravde i dalje ostaje neispunjen ključni uslov za nastavak vanredne budžetske pomoći na predmetima ratnih zločina. Ovaj uslov se neće promijeniti”, kaže Paquet.
U decembru 2013. godine, Evropska komisija je uplatila prvu tranšu koja je omogućila zapošljavanje 142 tužilaca, sudija, stručnih saradnika i administrativnih radnika u sudovima i tužilaštvima u cijeloj zemlji za rad na predmetima ratnih zločina.
Međutim, s obzirom da nije usvojena Strategija za reformu sektora pravde, početkom ove godine zaustavljena je isplata druge tranše sredstava, zbog čega je od januara određeni broj tužilaca za ratne zločine ostao bez plata, s pojedinim stručnim saradnicima su raskinuti ugovori, a nema novca ni za finansiranje dolaska svjedoka.
Prema Paquetu, nakon zapošljavanja dodatnog osoblja u radu na ratnim zločinima došlo je do “porasta u procesuiranju”, te da je zbog toga važno da vlasti u BiH ne dozvole da dođe do raskidanja ugovora sa tužiocima i stručnim saradnicima.
“Računamo da će nadležna tijela iznaći hitno rješenje za prevladavanje trenutne situacije i pokazati istinsko opredjeljenje da iskoriste sredstva u presudnim nastojanjima da se procesuiraju ratni zločini, jer će ta sredstva u suprotnom biti izgubljena”, rekao je Paquet.
Na pitanje šta Evropska komisija očekuje od Strategije sektora pravde, Paquet odgovara da dokument mora nuditi rješenja za “dugogodišnja pitanja koja se tiču profesionalnosti, učinkovitosti i integriteta pravosuđa u cijeloj zemlji”.
“Potrebno je održati dinamiku u procesuiranju predmeta ratnih zločina kako bi se ispunila očekivanja žrtava i izbjeglo daljnje podrivanje povjerenja građana u pravosudna tijela i njihove izabrane predstavnike”, kaže Paquet.
Prema informacijama Evropske komisije, kako kaže Paquet, do neusvajanja Strategije za reformu pravosuđa došlo je jer Vlada Republike Srpske odbija prihvatiti tekst Strategije u kojem se preporučuje formiranje Apelacionog suda BiH.
“Evropska komisija je izjavila kroz preporuke u okviru Strukturalnog dijaloga da uspostavljanje Apelacionog suda BiH predstavlja važan korak naprijed, te da bi takav novi sud zadržao nadležnosti Suda BiH”, kaže Paquet.
Formiranje Apelacionog suda, prema Paquetu, ne bi predstavljalo prijenos nadležnosti sa entiteta na državni nivo.
“U vezi s nadležnostima pravosuđa na državnoj razini, Komisija je od početka isticala da će to još biti razjašnjeno”, kaže Paquet.
Poručio je da će uskoro biti nastavljeni sastanci u okviru Strukturalnog dijaloga o pravosuđu, te pozvao novoformiranu vlast da pristupi usvajanju Strategije o reformi sektora pravde kako bi se “izbjegle nepovratne posljedice”.
