Predstavljanje Registra koncesija u Banjoj Luci. Foto: Transparency International
Srđan Traljić, portparol Transparencyja, za Detektor objašnjava da je razlog za objavu Registra činjenica da većina informacija iz ove oblasti nije dostupna javnosti u kojoj se dešavaju ogromne nepravilnosti, krše se zakoni, koncesionari ne plaćaju svoje obaveze, a vlasti kriju te informacije od građana.
Dodao je da su se mediji više bavili javnim nabavkama u kojima je, za razliku od koncesija, sve transparentno.
“U cijeloj BiH prošle godine naplaćeno je nekih 125 miliona maraka, i to je manje nego 2021., uprkos činjenici da svi drugi prihodi od PDV-a, od direktnih poreza i doprinosa značajno rastu, a u koncesijama imamo ravnu liniju. Od 2015. smo objavili podatke, a nemamo neki značajniji rast tih prihoda. Razlog tome je što brojni koncesionari ne plaćaju svoje obaveze, a vlasti odbijaju dostaviti te informacije“, navodi Traljić.
Kako je objasnio, Transparency je pokušao dobiti sve podatke od institucija, od kojih im vlade Republike Srpske, Kantona 10 i Kantona Sarajevo nisu dostavile nikakve podatke o uplatama koncesionara niti o dugovima. Dodao je da su im drugi nivoi vlasti dostavili parcijalne informacije, a neki nivoi u cijelosti.
“Ono što smo vidjeli iz tih dostavljenih informacija jeste da brojni koncesionari imaju ogromne dugove, da su neki od njih ugašeni, nastala su ta sporna potraživanja i mi smo već podnijeli prve prijave protiv nadležnih organa“, kazao je Traljić.
Prema njegovim riječima, u BiH vlada trend da ne postoji nikakva kontrola realizacije ugovora, a javni prihodi se naplaćuju na osnovu onoga što prikaže koncesionar u svom izvještaju. Naveo je i da je većina koncesija dodijeljena u oblasti eksploatacije mineralnih resursa.
Transparency u svom izvještaju navodi da je za sada dobio podatke o 735 koncesija i 528 koncesionara sa svih nivoa vlasti u BiH, a objava samih podataka je jedan od koraka u prevenciji korupcije i zloupotrebe javnih resursa.
“Samo 95 koncesionara za koje su vlasti dostavile podatke, trenutno duguje oko 14,1 miliona maraka, ali je taj iznos daleko veći s obzirom na to da se kriju podaci o dugovima brojnih koncesionara i da se vrši eksploatacija prirodnih bogatstava bez zaključenih ugovora, zbog čega se potraživanja od koncesija ne evidentiraju po svim osnovama“, stoji u izvještaju Transparencyja koji je javnosti predstavljen u petak, 28. aprila, u Banjoj Luci.
Nakon uočenih nepravilnosti, Transparency je uputio i prve prijave nadležnima.
