Kosovo treba zauzeti “inkluzivni pristup“ u ratnoj memoralizaciji

U studiji koju je u utorak objavio FHP iz Prištine navodi se da proces obeležavanja sećanja na Kosovu i dalje karakterišu netačni podaci, nacionalistički jezik i etnička mržnja.

FHP u studiji ukazuje da je ovaj proces na Kosovu uglavnom fokusiran na statična obeležja kao što su biste, nadgrobni spomenici, spomen-kompleksi, statue, spomen-ploče i groblja.

“Memorijalizacija je veoma važan korak u procesu suočavanja s prošlošću… Kada govorimo o memoralizaciji u našem kontekstu, možemo to smatrati nekom vrstom simboličke kompenzacije za žrtve i ova ideja treba pokazati solidarnost društva i države sa žrtvama, posebno ako žrtve ne pripadaju većini“, rekla je Jelena Dureinović iz FHP-a.

“Regionalna saradnja u suočavanju s prošlošću jedini je put ka održivom miru i to treba podići na nivo državnih institucija”, dodala je.

U studiji se takođe ističe da aktivnosti memorijalizacije, koje organizuju i nadziru državni organi, karakteriše nedostatak inkluzivnih pristupa.

Izražava se i zabrinutost da je veliki broj mesta “na kojima su se desila ozbiljna kršenja ljudskih prava izbledela iz kolektivnog sećanja našeg društva”.

FHP smatra da preživeli i predstavnici žrtava trebaju biti direktno i kontinuirano konsultovani u vezi s naporima za memorijalizaciju i da relevantne institucije osnuju ratni muzej kroz “holistički pristup“ i “zasnovan na tačnim činjenicama“.