Kada su nepoznati počinioci 16. januara 2018. godine ispalili šest metaka u Olivera Ivanovića ispred sedišta njegove stranke u Mitrovici, ljudi u Srbiji i na Kosovu su bili zaprepašćeni, a Zapad je strahovao da bi ubistvo još jednog političara na Balkanu moglo da stavi tačku na krhki dijalog između Beograda i Prištine.

Ubistvo lidera stranke Sloboda, demokratija, pravda, koji je bio poznat kao umereni političar Srba na Kosovu, mnoge je u Srbiji podsetilo na ubistvo Zorana Đinđića, prvog srpskog premijera nakon svrgavanje Slobodana Miloševića sa vlasti.

Činilo se da je atentat izvršio profesionalac, a politički lideri u Beogradu i Prištini su, uz obećanje da će ubistvo rešiti što pre, ovaj slučaj istovremeno koristili za međusobno retoričko prepucavanje.

U julu 2018. godine, tadašnji kosovski predsednik, Hašim Tači, obećao je „konkretne rezultate, koji će izazvati glavobolju mnogima i na Kosovu i u Beogradu”. Nekoliko dana kasnije, Aleksandar Vučić je izjavio da Beograd ima „operativna saznanja” o slučaju i imenovao nekoliko Albanaca kao potencijalno osumnjičene osobe.

Oliver Ivanović na opštinskim izborima u Mitrovici, novembar 2013. Foto: EPA/Đorđe Savić

Međutim, tri godine nakon Ivanovićeve smrti, kraj slučaja se i ne nazire. Beograd drži svoju istragu u tajnosti i ne sarađuje sa Prištinom, jer Srbija odbija da prizna Kosovo kao nezavisnu državu i da sarađuje sa njenom policijom ili pravosuđem.

Sa druge strane, Priština je podigla optužnicu protiv šest osumnjičenih lica srpske nacionalnosti, ali ročište na kome bi se izveli dokazi ili bi se optuženi izjasnili o krivici još uvek nije održano.

U samoj optužnici se ne navodi ime osobe koja je pucala, a ni eventualni nalogodavac. Neobično je to što je tužilaštvo tri puta menjalo optužnicu, što je kod pravnih stručnjaka izazvalo sumnju u njenu valjanost i mogućnost da optužbe budu dokazane na sudu.

Glavni osumnjičeni za koje optužnica tvrdi da su vodili organizovanu kriminalnu grupu koja je odgovorna za Ivanovićevo ubistvo su dvojica kontroverznih biznismena – Milan Radoičić i Zvonko Veselinović. Srbijanske službe bezbednosti već dugo sumnjanju da se njih dvojica bave kriminalom.

Međutim, Radoičić i Veselinović su u Beogradu i nisu dostupni kosovskim vlastima, a nisu ni među šestoro optuženih, jer kosovski zakon ne dozvoljava podizanje optužnica ako se optuženi neće pojaviti na sudu.

Neki veruju da je slučaj „stao“ iz političkih razloga.

„Nakon tri godine, istraga se izgubila u lavirintu političkih interesa i raznih dogovora između političara i kriminalaca. I danas, umesto dokaza, imamo pretpostavke, umesto istrage, imamo političko manevrisanje, umesto rezultata, imamo nove optužbe, umesto da rasvetljavamo zločine, mi zaboravljamo na njih“, kaže za BIRN Milivoje Mihajlović, novinar iz Beograda, poreklom sa Kosova na kome je godinama i radio.

Sulje Hodža, tužilac iz Prištine koji je nekada radio na ovom slučaju, kaže da je, dok je bio angažovan na ovom predmetu, izostajala saradnja sa Srbijom, kao i da kancelarija EU na Kosovu nije vršila dovoljan pritisak na Beograd da pomogne.

„Insistirali smo (na saradnji) preko kancelarije EU, ali ona nije bila ozbiljna i adekvatna. Srbija krije dokaze. Srbija poseduje snimke telefonskih razgovora i odbija da ih preda. Sve što su nam dali su neki brojevi telefona. Nemamo pristup snimcima srpskih mobilnih operatera”, ističe Hodža za BIRN.

U Srbiji je predmet još uvek u predistražnoj fazi, kažu za BIRN iz Tužilaštva za organizovani kriminal.

Zadržani video snimci nadzornih kamera i snimci telefonskih razgovora

Policija na mestu zločina, 16. januar 2018, Mitrovica. Foto: EPA-EFE

U decembru 2019, nakon istrage koja je trajala skoro dve godine, Specijalno tužilaštvo Kosova je optužilo šest osoba da su ili bile članovi kriminalne grupe ili da su je organizovale, kao i za zloupotrebu položaja, pomaganje u ubistvu, posedovanje ilegalnog oružja, otkrivanje službenih tajni i zloupotrebu dokaza.

Međutim, u međuvremenu je, nakon žalbi advokata, optužnica menjana tri puta, a njena najnovija verzija još nije objavljena u javnosti. Ono što se zna je da se u njoj pominju imena još dva osumnjičena lica, ali nema novih podataka o zločinu. Optužnica još uvek čeka da bude potvrđena.

Do sada je održano samo jedno pripremno ročište, u februaru 2020. godine, dok su druga zakazana bila odlagana iz različitih razloga: odsustvo prevodioca za srpski jezik, pandemija koronavirusa i nerazjašnjena „tehnička pitanja“.

Do sada su optuženi Nedeljko Spasojević, Dragiša Marković, Žarko Jovanović, Rade Basara, Marko Rošić i Silvana Arsović.

Spasojević, Marković, Jovanović i Basara su pre hapšenja radili kao policajci u kosovskoj policiji. Dragiša Marković i Žarko Jovanović su bili prvi na mestu zločina i oni su optuženi za manipulisanje dokazima. Jovanović je navodno jednu od čaura stavio u džep, a Marković je navodno sa lica mesta pozvao osobu iz MUP-a Srbije, ali se ne zna ko je u pitanju, jer, kako se navodi u optužnici, Telekom Srbija nije dostavio te podatke.

Silvana Arsović je bivša službenica u Ivanovićevoj stranci. Optužena je da je kao jedina osoba koja je bila u sedištu stranke kada je Ivanović ubijen, isključila struju kako bi onemogućila rad nadzornih kamera.

Pitanje kamera u severnom delu Mitrovice, gde je sedište Ivanovićeve stranke, takođe sputava istragu, budući da je Beograd postavio stotine kamera po Mitrovici, ali odbija da preda snimke Prištini.

Prema neimenovanom svedoku, optuženi policajci kontrolisali su video kamere ne samo u blizini mesta zločina, već i duž rute koju su koristile ubice, a potom sakrili snimke od prištinskih vlasti.

Odavanje počasti ubijenom Oliveru Ivanoviću, januar 2018. Foto: EPA-EFE/Đorđe Savić

Mahmut Halimi, branilac osumnjičenog Marka Rošića, za BIRN kaže da se 95 odsto dokaza nalazi u Srbiji, što onemogućava pravilnu istragu.

„Mislim da je treća optužnica još slabija (od prethodnih verzija). Optuženi se ne terete za ubistvo. Oni su optuženi za pomaganje ubistva na različite načine”, objašnjava Halimi.

„Nalazimo se u vrlo ozbiljnoj situaciji koja uglavnom šteti kosovskom pravosuđu i tužilaštvu”, dodaje on.

Jovana Filipović, advokatica osumnjičene Silvane Arsović, takođe je dovela u pitanje nadležnost kosovskog tužilaštva.

„U ovom slučaju, istraga je loše obavljena, a informacije su prikupljene neprofesionalno. Kada stvari krenu po zlu još od dana ubistva, ne može se očekivati da će ispasti dobro, ali uprkos svemu nisam očekivala toliko opstrukcija i zloupotrebe zakona”, ističe Filipović za BIRN.

Bekstvo u Srbiju i političke veze

Tužilaštvo nije objavilo nijedan dokaz protiv biznismena Milana Radoičića i Zvonka Veselinovića za koje se navodi da su vodili kriminalnu grupu odgovornu za Ivanovićevu smrt.

Neposredno pre ubistva, Ivanović je u intervjuu za BIRN rekao da je Radoičić ključna figura i stvarni nosilac vlasti na severu Kosova, iako u to vreme Radoičić nije bio uključen u politiku.

Radoičić i Veselinović su bili pod istragom srpske policije i državne obaveštajne agencije BIA-e, zbog krijumčarenje droge, oružja i nafte, kao i zbog pranja novca i zelenašenja, otkrio je istraživački portal KRIK.

Prema izveštajima BIA-e do kojih je došao KRIK, Veselinović i Radoičić su sarađivali sa albanskim kriminalcima sa Kosova. Međutim, srpske vlasti nikada nisu podigle optužnicu.

Poput ubijenog Ivanovića, i Veselinović je bivši „čuvar mosta“. On je, naime, nadzirao most preko reke Ibar koji deli Mitrovicu na dva dela (srpski i albanski). Za „čuvare mosta” se smatralo da su bili umešani u etničko nasilje 2011. godine.

Veselinović je takođe 2001. godine spomenut u internom dokumentu srpske policije pod nazivom „Bela knjiga organizovanog kriminala“. Tu se navodi da je on bio organizator grupe koja je učestvovala u teškim krađama, krađi motornih vozila, iznudi i falsifikovanju dokumenata u Mitrovici. Suđeno mu je za trgovinu heroinom, ali je oslobođen krivice.

Radoičić je optužen za otmicu makedonskog biznismena 2009. godine. Oteti biznismen je poslednjeg dana suđenja iznenada promenio iskaz, zbog čega je Radoičić oslobođen, navodi KRIK.

Milan Radoičić (desno) i Zvonko Veselinović (u sredini) sa Nikolom Petrovićem (levo), kumom Aleksandra Vučića. Foto: BIRN

Obojica imaju jake političke veze u Srbiji i na Kosovu. U Srbiji imaju brojne građevinske kompanije angažovane na projektima koje podržava država.

BIRN je 2019. objavio fotografije Radoičića i Veselinovića sa kumom predsednika Srbije Aleksandra Vučića, Nikolom Petrovićem, i Veselinovića sa Vučićevim bratom Andrejem u prostorijama vladajuće Srpske napredne stranke.

Kosovski portal Gazeta Express takođe je 2017. objavio fotografiju tadašnjeg kosovskog premijera Ramuša Haradinaja kako sedi sa Radoičićem u restoranu u Prištini.

Dve godine kasnije, Haradinaj je otkrio da je sarađivao sa Radoičićem i da je išao sa njim kod tadašnjeg predsednika Kosova, Hašima Tačija, koji je dva sata razgovarao sa Radoičićem.

KRIK je takođe objavio fotografije Radoičića sa Bedžetom Pacolijem, kosovskim biznismenom i bivšim ministrom spoljnih poslova na jahti u Crnoj Gori.

Radoičić je u julu 2018. godine, nakon Ivanovićevog ubistva, postao potpredsednik Srpske liste, glavne političke stranke Srba na Kosovu koja ima podršku Beograda.

Specijalne snage kosovske policije su u novembru 2018. godine pokušale da uhapse Radoičića, ali ga nisu našli u njegovoj kući u Mitrovici. Umesto njega, pronašli su 75 grama kokaina.

Radoičić je negirao nezakonite radnje, a zvaničnici vladajućeg SNS-a su ga branili.

„Milan Radoičić nije cvećka, ali Milan Radoičić sa sigurnošću, na osnovu svega što smo dobili od Ministarstva unutrašnjih poslova i Bezbednosno-informativne agencije, nije učestvovao u likvidaciji Olivera Ivanovića”, izjavio je Vučić na konferenciji za novinare u julu 2019. godine.

On je naveo da je Radoičić prošao poligrafski test.

Genc Nimoni, pravni stručnjak i rukovodilac programa u nevladinoj organizaciji za borbu protiv korupcije Cohu iz Prištine, za BIRN kaže da pravosuđe mora da utvrdi da li su Radoičić i Veselinović umešani u ubistvo ili ne.

Do tada se čitav slučaj nalazi u ćorsokaku, jer su „dve glavne figure iz optužnice i dalje nedostupne kosovskom pravosuđu iz političkih i pravosudnih razloga“.

„Napredak takvog postupka takođe zavisi od međunarodne pravosudne saradnje, u ovom slučaju između Kosova i Srbije, a uzimajući u obzir da Kosovo – u ovom slučaju njegovo Ministarstvo pravde – nema saradnju sa svojim srpskim kolegama, ovaj slučaj će i dalje nailaziti na prepreke”, dodaje Nimoni.

Motivi za ubistvo ostaju nepoznati

Milan Radoičić (levo), nakon što je postao potpredsednik Srpske liste, sa bivšim kosovskim premijerom Ramušom Haradinajem u julu 2018. Foto: Kabinet premijera Kosova

Mnogi su tvrdili da je ubistvo Ivanovića očigledno politički motivisano, ali istraga još nije otkrila nijedan koherentan motiv.

Njemu se, pre nego što je ubijen, sudilo jer je navodno naredio ubistva Albanaca za vreme rata na Kosovu. Izjasnio se da nije kriv. On je u posleratnom periodu postao umereni političar koji se zalagao za suživot srpske manjine i albanske većine na Kosovu, ali je bio i dosta glasan kritičar beogradskih vlasti.

Ivanović je nekoliko godina bio u sporu sa SNS-om i Srpskom listom.

U godinama pre ubistva, Ivanovićev automobil i sedište njegove stranke su bili zapaljeni, a provaljeno mu je i u stan. Njegov kum, Dimitrije Janićijević, koji je takođe bio poslanik u Severnoj Mitrovici, ubijen je 2014. godine istog datuma kada i Ivanović.

Na lokalnim izborima na Kosovu 2017. godine, nekoliko meseci pre ubistva, Ivanović je bio na meti medijske kampanje Srpske liste, ali i srpskih državnih zvaničnika poput Marka Đurića, tadašnjeg direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije, koji je rekao da je glas za Ivanovića „glas za razbijanje srpskog jedinstva“ na Kosovu.

Nakon ubistva, Beograd i Priština razmenjivali su optužbe o nedostatku saradnje one druge strane u istrazi, ali su prošle godine i jedni i drugi „dizali manje prašine” u vezi sa ovim slučajem.

Nebojša Vlajić, Ivanovićev advokat i prijatelj, smatra da i Beograd i Priština znaju više o onome što se dogodilo, ali da kriju informacije.

„Nisam siguran ko ima direktan interes za to, ali jasno je da nam ne govore sve”, kaže Vlajić za BIRN.

„Beograd nije objavio nijednu stvar u javnosti, dok je Priština podnela optužnicu u koju sumnjam da čak i osoba koja ju je napisala veruje”, zaključuje on.