Policija je intervenisala i muškarci su se razišli, ali incident je ukazao na dugotrajnu borbu za vlast između muslimana Bošnjaka u zemlji i štetu koja se nanosi njihovom kulturnom i verskom nasleđu.

Tog decembarskog dana u pitanju je bila kontrola nad tim ko šta gradi u ime islama u regionu Sandžaka koji se prostire delom u Srbiji, a delom i u susednoj Crnoj Gori.

Islamska zajednica Srbije saopštila je da su naoružani ljudi odgovorili lokalnom moćniku Muameru Zukorliću, potpredsedniku srbijanske skupštine i bivšem šefu suparničke islamske vlasti, Islamske zajednice u Srbiji.

Dve slično nazvane zajednice godinama su u zavadi, boreći se za kontrolu imovine, sredstava i političko pokroviteljstvo.

Zukorlić, koji i dalje vrši znatnu kontrolu nad Islamskom zajednicom u Srbiji, porekao je da ima bilo kakve veze sa blokadom puta, ali posmatrači borbe za prevlast nad Sandžakom nisu u to uvereni.

Kažu da je epizoda imala sva obeležja njegovog grubog i slabo promišljenog pristupa izgradnji, restauraciji i – što je kontroverzno – rušenju islamskih verskih objekata u regiji Sandžaka za koje stručnjaci upozoravaju da preti brisanjem viševekovnog islamskog nasljeđa koje seže do osmanskog osvajanja Balkanskog poluostrva.

Već je nekoliko džamija iz 16. i 17. veka u Novom Pazaru, koje su stanovnici voleli, porušeno ili podvrgnuto lošim obnovama pod pokroviteljstvom Islamske zajednice u Srbiji, uz malo ili nimalo poštovanja principa zaštite kulturnog i verskog nasleđa. Posmatrači kažu da je šteta ogromna.

„Bilo je dovoljno loše kada su naše džamije spaljivane i rušene kada je Novi Pazar bio okupiran tokom raznih ratova“, rekao je Tarik Brunčević, arhitekta specijalizovan za islamske spomenike.

„Međutim, sada imamo potpuno drugačiju situaciju u kojoj uništavamo dragocene simbole svog kulturnog identiteta zbog neznanja i ideologije.“

Džamija sravnjena u „renoviranju“

Novi Pazar [‘Novi Bazaar’] koga je osnovao osmanski general iz 15. veka Isa Beg Ishaković, prerastao je u važan centar trgovine, kulture i osmanske vojne ekspanzije i sedište regiona Sandžaka. Kao deo Jugoslavije, gradić sa oko 100.000 ljudi bio je napredno tekstilno središte, ali njegova ekonomija je propala raspadom socijalističke federacije. U međuvremenu su uzastopne srbijanske vlade, koje su pokazale malo interesovanja za očuvanje njegovog islamskog nasleđa, taj region teško zanemarile.

2018. godine, u okviru projekta ‘obnove’, buldožer je srušio Arap džamiju u centru Novog Pazara, izgrađenu 1528. godine. Zgrada, zaštićeni spomenik, pretvorena je u ruševine, a sagrađena je nova džamija od cigle i cementa na njenom mestu. Kurd-Celebi džamija, koja datira iz 1604. godine, takođe je radikalno izmenjena 2002. godine i sada nema sličnosti sa prvobitnom.

Ostale istorijske džamije, delimično ili u potpunosti sravnjene i obnovljene od raspada Jugoslavije, uključuju Hadži Huremova-Bor džamiju [1561], Gazi Sinan-begovu džamiju [1528], Hajrudin Bajramli džamiju [1528] i Iskender Čelebijevu džamiju [1516].

„Samo su Altun-alem džamija i Lejlek džamija, obe izgrađene 1516. godine, zadržale svoj autentični izgled“, rekao je Brunčević. „Ali unutrašnje bogatstvo je potpuno izgubljeno usled nedavnih nestručnih obnova.“

Kao najviše predstavničko telo muslimana u bivšim jugoslovenskim republikama Bosni i Hercegovini, Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji, Islamska zajednica u Bosni i Hercegovini polaže pravo na nadležnost nad očuvanjem islamske baštine u Srbiji, ali kaže da se Islamska zajednica u Srbiji na to malo obazire.

Mirsad Kalajdžić, šef ureda za strateško planiranje Islamske zajednice u BiH, rekao je da kada se podnese zahtev za izgradnju nove džamije ili obnovu stare, njegova kancelarija se pre početka radova savetuje se sa lokalnim stanovništvom, imamima, arhitektama i istoričarima. Ali takvi zahtevi ne stižu iz Novog Pazara.

„Sastavili smo nove propise kako bismo zaustavili nepromišljene, nestručne projekte obnove“, rekao je Kalajdžić za BIRN, ali sa malim učinkom u regionu Sandžaka. „Islamska zajednica u Srbiji sve radi sama, bez konsultacija sa nama“, rekao je, uprkos činjenici da je zvanično podređena Islamskoj zajednici u BiH.

„Uvek kažu da će obnove poštovati istoriju i tradiciju Bošnjaka, ali vidimo rezultat.“

Deo razloga svodi se na politiku. Raspad Jugoslavije ozbiljno je potkopao autoritet Islamske zajednice Bosne među muslimanima u Srbiji, gde vlada u Beogradu ne priznaje njenu nadležnost.

To je dovelo do podele među muslimanima u Srbiji 2007. godine, pri čemu se Islamska zajednica Srbije zalaže za veću nezavisnost od Sarajeva, a Zukorlićeva Islamska zajednica u Srbiji je još uvek u velikoj meri odana BiH.

„Ova podela nas je učinila mnogo slabijim u Sandžaku“, rekao je Kalajdžić. „Muslimani su podeljeni i često postoje problemi u molitvama, postavljanju imama, kontroli džamija, pa čak i u pogrebnim službama. To, naravno, utiče i na zaštitu muslimanske bošnjačke baštine. “

Zukorlić: Sandžački moćnik

Muamer Zukorlić. Foto: BIRN

Zukorlić se uzdigao na istaknuti položaj 1993. godine, kada je Srbija slala muškarce, novac i oružje za pomoć etničkim Srbima u Bosni tokom rata od 1992. do 1995. godine, u kojem je ubijeno 100.000 ljudi, većinom Bošnjaka. Sa samo 23 godine, Zukorlić je postao Veliki muftija Islamske zajednice u Srbiji, ostajući na toj funkciji narednih 14 godina, vladavinom nacionalističkog srbijanskog moćnika Slobodana Miloševića.

„Pojavio se kao verski lider tokom 1990-ih, kao oponent Miloševiću i beogradskom režimu“, rekla je Maja Bjeloš, politička analitičarka u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku.

Zukorlić je, rekla je Bjeloš, „u međuvremenu dokazao da je vešt strateg“, često izjednačavajući beogradsko tretiranje Sandžaka s načinom na koji se Milošević ophodio sa većinski albanskim Kosovom, bivšom pokrajinom Srbije koja se odvojila 1998-1999 tokom brutalnog srbijanskog kontra-pobunjeničkog rata.

„Prati način na koji duva vetar, popunjava one niše koje nisu zauzete i mobiliše ljude koji se osećaju marginalizovanim i diskriminisanim od strane sistema i većine stanovništva.“

Usledila je politička karijera, kada je Zukorlić osnovao Bošnjačku demokratsku zajednicu Sandžaka 2010. godine i kandidovao se za mesto predsednika Srbije 2012. godine, osvojivši oko 50.000 glasova. Zukorlić je kasnije svoju stranku preimenovao u Stranku pravde i pomirenja, SPP. Trenutno ima četiri mesta u srbijanskom parlamentu od 250 mesta. Iako stranka zvanično nije deo vladajuće koalicije u Srbiji, nagovestila je da može glasati s Vladom po pojedinačnim pitanjima. Zukorlić je na mestu potpredsednika Skupštine, a SPP ima na oku i druge javne funkcije.

Zukorlić je takođe pronašao vremena za stvaranje malog carstva nevladinih organizacija, preduzeća i medijskih holdinga u regionu Sandžaka, koji mu pružaju ogroman politički i finansijski zamah.

„Veoma dugo deluje kao apsolutni vladar i vlasnik Islamske zajednice, tako da je jasno da svi koji su zaposleni u Islamskoj zajednici i koji su na bilo koji način povezani sa Islamskom zajednicom zavise od njega“, rekla je istaknuta novopazarska aktivistkinja i bivša poslanica Aida Ćorović.

Ćorović tvrdi da se nijedno od kontroverznih rušenja i obnavljanja džamija nije moglo dogoditi bez Zukorlićeve reči ili prećutnog blagoslova koji ima od srbijanske države uprkos godinama javnog trvenja.

„Jasno je kako i zašto Zukorlić sve to radi“, rekla je Ćorović za BIRN.

„Ima podršku države koja je duboko kriminalizovana, gde se spomenici kulture otimaju i devastiraju jer se na njih gleda kao na izvore značajnih finansijskih prihoda, a ne kao na deo kulturnog nasleđa, tradicije i identiteta ljudi u ovom regionu.”

Uticaj selefija iza rušenja džamija?

Imami i zvaničnici Islamske zajednice u Srbiji. Foto: Islamska zajednica u Srbiji

U Islamskoj zajednici Srbije, rivalu Islamske zajednice u Srbiji koja je bliska Zukorliću, vide moćne strane uticaje u zanemarivanju islamskog nasleđa iz osmanskog doba u Srbiji.

„Postoje neke sile koje žele da izbrišu osmanske tragove i kulturno nasleđe ovog regiona“, rekao je Muhamed Demirović, zamenik muftije sandžačkog u Islamskoj zajednici Srbije.

Neki stručnjaci i verski zvaničnici navode imenovanje određenog broja selefijskih imama na visoke položaje u Islamskoj zajednici u Srbiji bliske Zukorliću, a postoje znaci da sredstva stižu iz Saudijske Arabije i zalivskih arapskih država.

Salim Cevik, profesor religije i politike na Nemačkom institutu za međunarodne i bezbednosne poslove SWP, u Berlinu, rekao je da postoje značajne razlike između selefizma i umerenijeg sunitskog islama koji se vekovima praktikuje na Balkanu.

Selefije, rekao je, „žele sve čisto i jednostavno. Stoga oni ne prihvataju živopisne motive, ukrase ili dodatne stvari u džamijama “, za razliku od ukrašenih džamija iz osmanskog doba na Balkanu.

„Selefije su veoma uticajni na Balkanu i bilo kojem postkonfliktnom području u svetu“, rekao je Cevik za BIRN. „Oni postaju vrlo efikasni u mestima u kojima su islamske institucije u krizi zbog komunističke prošlosti. Uz pomoć finansijske podrške iz Zaliva nije iznenađenje videti takve džamije na Balkanu i u Sandžaku. “

Kalajdžić iz Islamske zajednice Bosne rekao je da u Sandžaku ima „nekih“ imama koji su studirali ili radili u Saudijskoj Arabiji i zalivskim zemljama. „Oni su pod velikim uticajem selefijske ideologije i ne dele iste prakse i shvatanja većine muslimana u Sandžaku“.

„Ovi imami“ rekao je „ne mare za umetnost, kulturu i istoriju. Žele da imaju najjednostavnija mesta za molitvu i uništavaju našu kulturu i baštinu“.

Islamska zajednica u Srbiji je to odbacila, rekavši da su nedavni projekti obnove i imenovanja imama izvedeni u skladu sa praksom proroka Mohameda i Kurana.

Optužbe za selefijski uticaj na obnovu džamija su „besmislica“, rekao je Samir Skrijel, generalni sekretar Islamske zajednice u Srbiji, rekavši BIRN-u u pisanoj izjavi da su takve tvrdnje iznete da bi „satanizovali muftiju Muamera Zukorlića i Islamsku zajednicu u Srbiji.“

Visoko pozicionirani saradnik Zukorlića u njegovoj stranci SPP odbacio je ideju da Zukorlić i dalje ima kontrolu nad Islamskom zajednicom u Srbiji i porekao da su bilo koje džamije „zbrisane“.

SPP ne kontroliše Islamsku zajednicu u Srbiji, rekao je generalni sekretar SPP-a Edin Đerlek za BIRN, „ali mi kao vernici pružamo maksimalnu podršku tradicionalnoj i legalnoj Islamskoj zajednici, posebno kada joj preti kršenje ustava i zakona“.

Arap džamija: zanemaren zaštićeni spomenik

Radovi na Arap Džamiji nakon demoliranja. Foto: Tarik Brunčević

Za mnoge je sudbina Arap džamija u Novom Pazaru otišla korak predaleko.

Kao jedna od najstarijih preostalih džamija iz osmanskog doba u Sandžaku i zaštićeni spomenik kulture, Islamska zajednica u Srbiji trebalo je da zatraži dozvolu državnog Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Beogradu za restauratorske radove koji su postali neizbežni jer je džamija vremenom oronula. Takođe je trebalo da uključe i Islamsku zajednicu u BiH. Međutim, ni jedno ni drugo nije učinjeno.

Zavod za zaštitu spomenika kulture „doneo je odluku kojom je investitoru, Islamskoj zajednici u Srbiji, zabranjeno izvođenje radova na rušenju ostataka zidova i minareta Arap džamije“, rekli su iz Zavoda BIRN-u, i naveli da su sve relevantne institucije o tome obaveštene.

Radovi na rušenju su, međutim, nastavljeni. „Na mestu stare džamije izgrađena je nova džamija, a sve radnje koje su je ranije okruživale takođe su srušene i ponovo izgrađene“, rekao je Zavod. „Time su značajna kulturna dobra i kulturno nasleđe Novog Pazara i Srbije potpuno uništeni.“

Na njenom mestu je podignuta nova džamija od opeke, koja se po veličini i dizajnu razlikuje od prvobitne. Jedna od poslednjih preostalih radnji pored stare džamije – berbernica – takođe je srušena ujutro 23. februara 2020. godine, uprkos činjenici da je njena sudbina predmet sudskog postupka koji je u toku. „Oni [Islamska zajednica u Srbiji] nisu čekali odluku suda jer su znali da će izgubiti“, rekao je Brunčević.

Kalajdžić je rekao da su turski novac i stručnost u BiH poslednjih godina obnovili džamije u gradovima Travnik i Foča, kao sjajne primere bošnjačke islamske umetnosti i kulture.

„Međutim, primera ovakvih džamija u Sandžaku je sve manje“, naveo je on. „Ono što se dogodilo sa Arap džamijom je neprihvatljivo.“

Đerlek, iz Zukorlićeve SPP, rekao je da je stranka „ponosna“ na izgled džamije. Bila je „na ivici da se sruši“, rekao je, i „obnova je bila neophodna“.

Zanemarivanje kulturne baštine uopšte

Dobar primer obnove, Šarena džamija u Travniku u centralnoj Bosni. Foto: BIRN

Prema Zavodu za zaštitu spomenika kulture u Beogradu, pored Arap džamije, u sandžačkoj regiji zaštitu uživaju i Altun-alem džamija, Lejlek džamija, Hadži Huremova-Bor džamija, Kurt Čelebi džamija i džamija Sultan Valide. Ali većina je unakažena ili je u potpunosti izgubljena u radovima ‘renoviranja’.

Kalajdžić je za Vladu Srbije optužio za cinično nepoštovanje bošnjačkog identiteta i istorije.

„Vlada Srbije ne radi ništa jer želi da iz Sandžaka izbriše bošnjački identitet i istoriju“, rekao je on za BIRN. „Oni žele da Bošnjaci unište ono malo preostalih džamija koje oni nisu mogli.“

Ali Višnja Kisić, generalni sekretar Evropa Nostra Srbije, neprofitne organizacije koja pokušava da podigne svest o značaju kulturnog nasleđa, rekla je da u Srbiji ne propada samo islamsko nasleđe.

Politika je, rekla je, imala važnu ulogu u smanjenju moći organa za zaštitu kulture.

„Ovaj nedostatak moći nametanja i praćenja najviših standarda restauracije značajnih kulturnih i verskih spomenika nije vidljiv samo u slučaju islamskih spomenika, već i u slučaju pravoslavnih spomenika, srednjovekovnih spomenika, rimskog nasleđa, kao i nasleđa iz 19. i  20. veka “, rekla je Kisić za BIRN.

„Nažalost, postoji novi talas restauracija i obnova koji ne prate profesionalne, pažljive i neinvazivne tehnike restauracije i konzervacije“, rekla je Kisić.

Nenad Makuljević, profesor istorije umetnosti sa Univerziteta u Beogradu, rekao je da su krive obe strane.

„Zukorlić radi šta hoće“, rekao je Makuljević za BIRN. „Vlada Srbije ne želi da se umeša u ovo jer nije voljna da izaziva etnički i verski sukob. Oni čak ne žele da razgovaraju o situaciji“, rekao je. „Trenutna situacija u vezi sa zaštitom islamskih spomenika je katastrofa u Srbiji.“

Značaj obrazovanja

Islamska zajednica u Bosni i Hercegovini.Foto:BIRN

Haris Dervišević, šef Katedre za istorije umetnosti na Univerzitetu u Sarajevu i stručnjak za islamsku umetnost iz osmanskog doba, rekao je da je od vitalne važnosti da Bošnjaci kao narod definišu šta čini bošnjačku džamiju i bošnjačko nasleđe. „Tada možemo odlučiti šta ćemo raditi sa našim džamijama“, rekao je on za BIRN.

U Sandžaku, rekao je, obnove džamija pokazuje želju da se „istovremeno očisti sve od osmanskog nasleđa i sve od bošnjačkog nasleđa“.

„Zaista ne razumem kako verski lideri i političari mogu objasniti ovaj novi stil džamija narodu Sandžaka.“

I Dervišević i Kalajdžić istakli su važnost obrazovanja o islamskoj umetnosti i nasljeđu.

„Lokalno stanovništvo i imami žele da obnove i rekonstruišu džamije iz dobre volje, ali bez potrebnog znanja i obrazovanja ovi projekti mogu biti katastrofalni, kao što se i dogodilo“, rekao je Kalajdžić.

„Naš prioritet broj jedan treba da bude obrazovanje, jer naši ljudi ne znaju o našoj kulturi, baštini i umetnosti.“

Demirović, zamenik sandžačkog muftije Islamske zajednice Srbije, zalagao se za stvaranje jedinstvene „direkcije“ u kojoj bi bile predstavljene obe suparničke islamske zajednice u Sandžaku, uz prisustvo „bar na neko vreme“, stručnjaka iz Turske.

„Smatramo da je od najveće važnosti obnoviti sve preživele istorijske objekte, posebno one verskog tipa“, rekao je, „ali u skladu sa stilom i arhitekturom u kojoj su sagrađeni, uzimajući u obzir sve njihove specifičnosti i posebnosti.“