Zbog njegove bezbednosti BIRN neće opisivati Mehmetov izgled, niti otkriti gde se on nalazi.

Specijalizovano tužilaštvo Kosova (STK) sa sedištem u Hagu već je dva puta razgovaralo sa Mehmetom o ljudima koji su ga mučili, a koji su, prema njegovim rečima, bili pripadnici OVK, čija je oružana borba 1999. godine dobila snažnu vojnu podršku NATO saveza.

Mehmet je pristao da kao zaštićeni svedok svedoči pred Specijalizovanim većima Kosova (SVK), osnovanim kako bi sudila bivšim pripadnicima OVK za ratne i posleratne zločine počinjene od 1998. do 2000. godine, no nije želeo da zbog svoje bezbednosti bude izmešten van Kosova.

Međutim, otkako je Udruženje ratnih veterana OVK objavilo da je došlo u posed više od 4.000 dokumenata, uključujući i spisak svedoka, koja su procurila iz Specijalnog suda i koja su im anonimno dostavljena u sedište Udruženja u Prištini, Mehmet je zabrinut.

„Objasnio sam istražiteljima šta se dogodilo meni i drugima. Bio je to pakao, a zbog svoje porodice ne želim da mi se ime spominje i ne želim nikakvih daljih problema. Ali sada se bojim da znaju moje ime“, ističe on.

Mehmetov slučaj je oličenje problema koji se tiču zaštite svedoka na Kosovu, gde je teško sačuvati nečiji identitet u tajnosti i gde su veze u porodici i među ljudima jake.

Zaštita svedoka je jedno od ključnih pitanja sa kojima se suočavaju SVK, jer su na prethodnim suđenjima pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i pred sudovima na Kosovu, svedoci zastrašivani.

SVK su brzo reagovala nakon curenja dokumenata. Policija EU uhapsila je čelnike Udruženja ratnih veterana OVK, Hisnija Gucatija i Nasima Haradinaja, i prebacila ih u Hag kako bi se suočili sa optužbama.

Gucati i Haradinaj pozvali su kosovske medije da objave dokumenta predmeta ratnih zločina koja su dobili, ističući kako oni dokazuju da je Specijalni sud protiv Albanaca na Kosovu.

Specijalizovana veća i Specijalizovano tužilaštvo Kosova (puno ime Specijalnog suda) su deo kosovskog pravosudnog sistema sa sedištem u Holandiji, ali ga Albanci na Kosovu smatraju uvredom rata koji je OVK vodila za oslobađanje od režima Slobodana Miloševića. Sud je formiran pod pritiskom zapadnih saveznika Kosova.

Do sada nijedan kosovski mediji, uprkos pozivu Udruženja, nije objavio dokumenta, iako je albanska TV stanica Top Channel objavila, kako je navela, delove predmeta za ratne zločine protiv kosovskog predsednika Hašima Tačija.

„Curenje dokumenata poljuljalo je poverenje svedoka”

Zgrada SVK-a u Hagu. Foto: EPA-EFE/Phil Njihuis.

Frank Höpfel, profesor na Univerzitetu u Beču, koji je radio u Haškom tribunalu, ističe da sada SVK treba da preduzmu dodatne mere za zaštitu svedoka.

„Ono što se dogodilo sa Specijalizovanim većima Kosova je katastrofa i advokati ne bi smeli propuštati takvu količinu dosijea”, kaže Höpfel za BIRN.

On ističe da sudska jedinica za žrtve i svedoke treba „da razradi mere za psihološku pripremu svedoka i da učini razumljivim ono što prekršajni tim zna”.

Zaštićeni svedoci takođe treba da budu dobro informisani o procedurama koje predstoje kada suđenje počne, dodaje Höpfel.

„Važno je da im se unapred jasno stavi do znanja da će, kako obično biva, biti u istoj sobi kao i optuženi i da zatvoreno ročište sprečava samo da ih javnost vidi. Imam iskustva sa svedocima koji su bili iznenađeni tom činjenicom i kao reakcija tome bili su potpuno skrhani“, objašnjava on.

STK je saopštilo da će preduzeti mere protiv svih koji su umešani u curenje dokumenata.

„STK je predano energičnoj istrazi i krivičnom gonjenju pojedinaca koji su počinili ta krivična dela, uključujući i otkrivanje identiteta pojedinaca koji mogu biti pozvani pred sud ili nekakve informacije koje bi mogle dovesti do njihove identifikacije”, izjavila je za BIRN portparolka SVK-a Angela Griep.

Ona dodaje da je zaštita svedoka najveći prioritet za SVK.

„Specijalizovana jedinica bavi se zaštitom i podrškom svedoka. Kršenje sudskih zaštitnih mera i drugi prekršaji protiv sprovođenja pravde strogo se kažnjavaju prema odredbama krivičnog zakona Kosova koji SVK primenjuju“, naglašava ona.

Zbog vremena koje je proteklo od izvršenja zločina i oskudnosti materijalnih dokaza, tužioci će se, na predstojećim suđenjima, u velikoj meri oslanjati na očevice. Veruje se da su mnogi već izmešteni van Kosova, a neki će dobiti nove identitete.

Bekim Blakaj, direktor Fonda za humanitarno pravo (FHP) Kosova, koji prati slučajeve ratnih zločina, ističe da treba uvesti stroge mere bezbednosti kako bi se svedoci zaštitili od pretnji i sprečilo da se slučajevi uruše.

„Na (prethodnim) suđenjima za ratne zločine, posebno u dva slučaja protiv (nekadašnjih pripadnika ​​OVK i današnjih političara) Ramuša Haradinaja i Fatmira Limaja pred MKSJ-om, najslabija tačka bila je zaštita svedoka”, naglašava Blakaj za BIRN.

„Ovo govori o široko rasprostranjenoj praksi uticaja na svedoke. Kao rezultat toga, epilog mnogih suđenja za ratne zločine bio je oslobađanje optuženih optužbi“, kaže on.

Blakaj naglašava da se tužioci suočavaju sa velikim izazovima u dobijanju iskaza svedoka. Vrlo često su svedoci menjali ili povlačili svoje prvobitne iskaze tokom sledećih faza istrage.

„Otkako su osnovana (SVK), stvorila su percepciju da sud posvećuje veliku pažnju zaštiti svedoka i da su naučili lekciju iz prethodnog neuspeha MKSJ-a i lokalnih sudova. Međutim, nije dugo trajalo. Ovo (curenje dokumenata) poljuljalo je poverenje svedoka u ovaj sud“, zaključuje on.

„Nadam se da svedoci imaju pseudonime”

Deo komemoracije povodom 22-godišnjice ubistva komandanta OVK Adema Jašarija. Foto: EPA-EFE/VALDRIN XHEMAJ.

David Tolbert, direktor Međunarodnog centra za tranzicionu pravdu i zamenik glavnog tužioca MKSJ-a u periodu od 2004. do 2008. godine, smatra da je curenje dosijea drski pokušaj podrivanja zakonskih istraga o vrlo teškim zločinima i pokušaj da se utiče na svedoke.

„Ovaj pokušaj može u kratkom roku nazadovati STK, ali pogubniji elemenat ovog čina je taj što može ponovo traumatizovati žrtve/svedoke”, kaže Tolbert za BIRN.

„Ova krađa poverljivih dokumenata vrlo je ozbiljna stvar, jer krši zakonske norme i zakone i potencijalno može omesti važne istrage i gonjenja sa kojima su se složile kosovske vlasti i na taj način potencijalno podriti vladavinu zakona koju je narod Kosova tako očajnički tražio“, dodaje on.

Nakon što su dokumenta procurila, atmosfera straha je počela da vlada na Kosovu, gde su navodno prethodno svedocima u predmetima ratnih zločina upućivane pretnje i zastrašivani su, a neki su čak i pretučeni.

„Sada postoji realna mogućnost da Specijalizovano tužilaštvo neće uspeti da dokaže krivicu optuženog”, upozorio je Blakaj.

Craig Lang, bivši američki diplomata, danas stručni saradnik za tranzicionu pravdu na Franklin & Marshall Koledžu u SAD, koji je posle 2002. godine radio na pitanjima vladavine prava na Kosovu, ističe da je curenje dokumenata još jedan pokušaj potkopavanja validnosti SVK-a i da to „ugrožava živote onih koji pokušavaju da učine pravu stvar”.

Zemlje koje podržavaju sud sada moraju pomoći da se poboljša njegov program za zaštitu svedoka, kaže Lang.

„Uprkos mišljenju stanovnika Kosova o Specijalizovanim većima, u zemlji u kojoj vlada zakon nema prostora za bilo kakvo zastrašivanje ili ubistvo nekog svedoka”, decidan je on.

Nad Specijalnim sudom sada se nadvija nasleđe prethodnih neuspeha da se obezbede osuđujuće presude u predmetima povezanih sa ratnim zločinima na Kosovu, koji su bili opterećeni problemom zastrašivanja svedoka.

Ipak, SVK i STK su saopštili da sudije mogu odrediti razne dodatne zaštitne mere za svedoke, poput korišćenja metode distorzije glasa ili lica ili dodeljivanja pseudonima.

Höpfel izražava nadu da ovo nije već kompromitovano: „Nadam se da svedoci imaju pseudonime koji se ne nalaze u procurelim dokumentima”, kaže on.