Media centar: Novinarstvo pojede komad duše

Na pričama o ratu u BiH, novinarka i urednica u BIRN-u BiH, Dragana Erjavec, počela je raditi 2007. godine. Danas su praćenje suđenja za ratne zločine i tema u vezi sa ratnom prošlošću dio njene profesionalne svakodnevnice.

“Meni je prvih meseci rada na ovim temama možda bilo najteže, jer sam se u startu suočila sa pričama o kojima nisam skoro ništa znala. Nisam imala nesanice, ali se sećam da sam sanjala sve zločine o kojima sam istraživala i mislila da ja to nikada neću moći raditi”, kaže Dragana.

Ipak, od tih priča nije odustala jer je shvatila koliko je bitna dokumentacija ratne prošlosti.

“Onda kada mi je teško zbog nekog sagovornika, ili njegove priče, sama sebi kažem da meni nikako ne može biti gore nego njima, i nastavim dalje”.

Nakon svih godina, Dragana nije uspjela pronaći jedinstven mehanizam kako se boriti s akumuliranim stresom.

“Lično, reagujem onako kako mi dođe i iskreno se trudim da nikoga time ne opterećujem. Nekada se isplačem kao kiša, nekada imam potrebu da ćutim, a nekada želim toliko da pričam o tome što sam čula, kao da mislim da će svet bolji biti ako svi čujemo te priče. Divno je ako imate ljude koji su tu da vas saslušaju, meni to uvek najviše pomogne”.

Kao jedno od najtežih iskustava, novinarka BIRN-a izdvaja rad na dokumentarnom filmu “Nečujni krik” koji obrađuje temu seksualnog nasilja za vrijeme rata. Pored toga, kaže da joj je posebno teško raditi na pričama u koje su uključena djeca.

“Ono što je meni uvek neverovatno i čemu se i dan-danas iznenađujem, to je šta su ljudi spremni i šta su u stanju da urade jedni drugima. To je nešto što mene uvek i iznova iznenađuje i na šta zaista čovek ne može da ostane imun. Sve ratne priče su strašne, ali definitivno one koje vas najviše potresu i kojih se često setim su deca. Deca koja su na bilo koji način patila, ili bila povređena u ratu je nešto na šta čovek nikada nije imun”, kaže novinarka BIRN-a BiH.

Ceo članak možete pročitati na Novinarstvo pojede komad duše.