This post is also available in:
Sednica Skupštine Srbije, oktobar 2020. Foto: EPA-EFE/Andrej Čukić.
Na današnjoj sednici Skupštine Srbije poslanici su glasali protiv rasprave o tri predložene rezolucije vezane za ratove devedesetih godina na području bivše Jugoslavije.
Prva se predložena rezolucija odnosila na osudu genocida nad Bošnjacima iz Srebrenice, koju su podneli šest poslanika iz poslaničke grupe Ujedinjena dolina-SDA Sandžak.
„Cilj rezolucije o genocidu u Srebrenici je da ga se oštro osudi, ali i zabrani svako propagiranje ovog genocida, veličanje ratnih zločinaca i veličanje genocida nad bošnjačkim narodom“, istakao je pred poslanicima Enis Imamović, jedan od predlagača.
Srbija ne priznaje masakre u Srebrenici kao genocid uprkos presudama međunarodnih sudova.
Poslanica vladajuće Srpske napredne stranke Ana Karadžić predlagač je druge predlog rezolucije o formiranju komisije „koja će istražiti i utvrditi broj žrtava NATO agresije 1999. godine“. NATO je bombardovao Jugoslaviju kako bi primorao Slobodan Milošević da okonča vojnu represiju nad kosovskim Albancima.
Karadžić je rekla da „imamo moralnu obavezu i odgovornost, ali i odgovornost kao poslanici, jer ovde možemo formirati komisiju koja će imenom i prezimenom utvrditi tačan broj poginulih, drugim rečima onih koji su ubijeni tokom NATO agresije”.
Poslanik Miodrag Linta, iz vladajuće koalicije, izneo je treći predlog o parlamentarnoj rezoluciji vezano za ratove devedesetih.
Linta je predložio izmene i dopune Zakona o pravima boraca kako bi svi pripadnici vojske i milicije samoproglašene Republike Srpske Krajine, dobili pravo na boračke beneficije za vreme koje su proveli u pobunjeničkim snagama.
