Reportaža

„Bez napretka“ u dvadeset godina starom slučaju o ubistvu Milana Pantića

Milan Pantić. Foto: Aleksandar Dobrosavljević

„Bez napretka“ u dvadeset godina starom slučaju o ubistvu Milana Pantića

Razlog zašto je Milan Pantić ubijen pre 20 godina čini se da je poznat. Ipak, niko do danas nije optužen za ovaj zločin.

This post is also available in: English (English)

Ali dok su većina čitalaca stigli pročitati ovaj tekst, Pantić je već bio mrtav. Ubijen je tog jutra ispred zgrade u kojoj je živeo dok se vraćao iz lokalne prodavnice. Imao je 47 godina.

Dvadeset godina kasnije, njegovo ubistvo još uvek nije rešeno.

„Stojimo u mestu u nadi da ćemo pronaći rešenje za izlaz iz ovog lavirinta”, istakao je novinar Veran Matić, predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara koja je osnovana 2012. godine sa ciljem da istraži niz nerešenih ubistava koja su se dogodila za vreme i neposredno nakon, kao u slučaju Pantića, vladavine Slobodana Miloševića.

„Kad bih mogao, rado bih vam saopštio imena svih aktera, ali još uvek gajim nadu da će se iznaći rešenje i da će se predmet rešiti”, rekao je Matić uoči 20. godišnjice Pantićeve smrti.

Slučaj je i dalje otvoren

Ulaz zgrade u kojoj je Milan Pantić živeo. Fotografija policije sa mesta zločina

Pantić je ubijen tačno osam meseci nakon svrgavanja Miloševića s vlasti, kada se različita koalicija reformatora, nacionalista i oportunista borila sa nasleđem deceniskog rata, sankcija i organizovanog kriminala.

Matić, koji je suosnivač kultne beogradske radio stanice B92 kao glas otpora Miloševićevoj politici i postao je žestoki borac za slobodu medija, Pantićevo ubistvo povezuje sa njegovim izveštavanjem o privatizaciji cementare „Novi Popovac“ iz Paraćina.

Matić u svojoj izjavi ističe da „ono što je pisao i ono što bi tek pisao“ o privatizaciji cementare koštalo je Pantića života.

U to vreme je nedeljnik Vreme objavio izjavu Pantićeve supruge Živke koja je istakla da je porodica primala pretnje preko telefona i da su neke preteće poruke „snimljene na telefonskoj sekretarici”.

Nino Brajović, generalni sekretar Udruženja novinara Srbije, UNS, koji je Pantića upoznao oko pet godina pre njegovog ubistva, navodi da su novinari sa kojima je policija tada razgovarala rekli da su se vlasti ponašale „profesionalno”, da su detaljno analizirali Pantićeve tekstove i da su bili „praktično na tragu ko je to učinio”.

„Ali očigledno je da nije bilo spremnosti (da se ide dalje)”, kaže Brajović za BIRN. Činjenica da niko nije odgovarao pokazuje „da država nije bila spremna da reši ovaj teški zločin odmah nakon demokratskih promena u Srbiji”.

Pantića opisuje kao „svetao primer novinara čija je misija borba protiv kriminala i korupcije u samom lokalu“.

Ali Matić je istragu na mestu zločina opisao kao „amatersku”.

Nekoliko istraga je do sada vođeno o slučaju Pantić. Najnovija je pokrenuta od strane Višeg javnog tužilaštva u Jagodini koja je još uvek otvorena.

„Više javno tužilaštvo u Jagodini u saradnji sa radnom grupom Ministarstva unutrašnjih poslova preduzima sve zakonom predviđene radnje radi rasvetljavanja ovog krivičnog dela, ali do sad izvršilac ili više njih nisu identifikovani”, odgovorili su iz Tužilaštva za BIRN, na pitanju koje smo im upitili za ovaj tekst.

Istraga protiv saradnika ubijenog premijera

Cementara „Novi Popovac“. Foto: Wikipedia/CrniBombarder!!!

Cementara je prodata godinu nakon Pantićeve smrti švajcarskoj firmi Holcim.

Organizovana kriminalna grupa, koja je uključivala niz bivših elitnih policajaca, je 2003. godine ubila srpskog reformističkog premijera Zorana Đinđića, a 2004. su javni tužioci pokrenuli istragu protiv četiri osobe u vezi sa prodajom fabrike cementa, među kojima su bili njen tadašnji direktor Darko Križan, predsednik odbora i bivši Đinđićev saradnik Nemanja Kolesar i Đinđićev savetnik Zoran Janjušević.

Tužioci su tvrdili da su Kolesar i Križan postigli dogovor s Holcimom 2001. godine, u vreme kada je bio raspisan javni tender za privatizaciju fabrike, kako bi osigurali da će biti izabrana Holcimova firma Brajtenburger.

Slučaj je odbačen 2010. godine bez podizanja optužnice.

Sve ono što je Matićeva komisija uradila i prikupila „govori da nije bilo spremnosti, naprotiv da su i tadašnje vlasti diktirale šta treba uraditi kada je u pitanju privatizacija cementare Popovac, da je to bio direktan povod za ubistvo Milana Pantića, pisanje o toj privatizaciji”, naglašava Brajović.

I Matić i Brajović smatraju da bi predmet trebali preuzeti tužioci za organizovani kriminal u Beogradu, mogućnost koju u Tužilaštvu za organizovani kriminal odbacuju.

„Naše tužilaštvo je izvršilo uvid u spise predmeta Višeg javnog tužilaštva u Jagodini u vezi sa ubistvom Milana Pantića i nakon uvida je utvrđeno da ne postoje osnovi sumnje da je delo izvršeno od strane organizovane kriminalne grupe, a to je neophodno da predmet pređe u našu nadležnost“, naveli su iz Tužilaštva za organizovani kriminal u pismenom odgovoru za BIRN.

    Milica Stojanović


    This post is also available in: English (English)